Add parallel Print Page Options

Престо на небу

После тога погледах, а оно – на небу отворена врата!

А онај глас који сам раније чуо како ми говори као труба, рече: »Попни се овамо, па ћу ти показати шта после овога треба да се догоди.«

Одмах ме обузе Дух, а оно – на небу је стајао престо и неко је на њему седео. Тај који је седео изгледао је као јаспис и сард, а око престола је била дýга као смарагд. Око престола су била још двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине, обучене у белу одећу и са златним венцима на глави. Из престола су излазиле муње, гласови и громови, а испред њега је горело седам пламтећих буктиња, то јест седам Божијих духова. Испред престола је било и нешто као стаклено море слично кристалу.

У средини, око престола, била су четири жива бића пуна очију и спреда и позади. Прво од тих живих бића личило је на лава, друго на вола, треће је имало лице као човек, а четврто је личило на орла у лету. И та четири жива бића – свако са по шест крила, унаоколо и изнутра пуних очију – и дању и ноћу без предаха говоре:

»Свет, свет, свет је Господ Бог, Сведржитељ,
    који је био, који јесте и који долази.«

И кад год та жива бића дају славу, част и захвалност Ономе који седи на престолу, Ономе који је довека жив, 10 оне двадесет четири старешине падају ничице пред Оним који седи на престолу и клањају се Ономе који је довека жив, па стављају своје венце пред престо и говоре:

11 »Достојан си, Господе и Боже наш,
    да примиш славу, част и силу,
јер ти си све створио
    и твојом вољом је постало
    и било створено.«