Add parallel Print Page Options

Пад Вавилона

18 После овога сам видео другог анђела како силази са неба са великом влашћу. Његова слава обасјала је целу земљу. Тада анђео повика јаким гласом:

„Паде, паде, велики Вавилон,
    и постаде пребивалиште злих духова
и склониште свих нечистих духова,
    склониште свим нечистим птицама
    и свим нечистим и мрским зверима.
Јер сви су се народи напојили
    жестоким вином њенога блудничења.
Цареви света с њом су блудничили,
    а светски се трговци обогатили од њене силне раскоши!“

Затим сам чуо други глас са неба како говори:

„Народе мој, изађи из тог града,
    да не будете учесници у његовим гресима,
    и да вас не снађу његова зла.
Јер греси се њени нагомилаше до неба,
    и Бог се сетио њених неправди.
Вратите јој истом мером,
    вратите јој двоструко више за њена дела;
улијте јој у чашу двоструку меру оног
    што је замешала другима.
Задајте јој муке и жалости
    онолико колико је себи дала славе и раскоши!
Јер она говори у своме срцу:
    ’Седим на престолу као царица,
    нисам удовица и жалости нећу искусити.’
Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла:
    смрт, жалост и глад.
И прождреће је ватра,
    јер је силан Господ Бог који јој суди.“

За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену. 10 Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити:

„Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде,
    јер у један час наста твој суд!“

11 А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу: 12 злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора; 13 цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе.

14 Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити. 15 Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. 16 Говориће:

„Јао, јао, велики граде,
    који си се облачио у лан, порфиру и скерлет,
и китио се златом, драгим камењем и бисерима!
17     У један час опусте толико богатство!“

И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. 18 Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“ 19 Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући:

„Јао, јао, велики граде!
    Од његовог изобиља се обогатише
сви који су имали бродове на мору,
    а у један је час опустео.

20 Весели се над њим, небо!
    Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци,
јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“

21 Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи:

„Овако ће бити бачен велики град Вавилон
    и неће га више бити.
22 Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача
    неће се више чути у теби,
нити ће се који уметник више наћи у теби,
    а ни звук млина се неће више чути.
23 Светлост светиљке
    неће више засјати у теби,
нити ће се глас младожење и невесте
    икад чути у теби,
зато што су твоји трговци били светски моћници,
    и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе.
24 Уз то се у теби пролила крв пророка и светих,
    и свих оних који су убијени на земљи.“

Пад Вавилона

18 После тога видех једног другог анђела како силази са неба. Имао је велику власт, а земља је била обасјана његовим сјајем. Он силним гласом повика:

»Пао је!
    Пао је велики Вавилон!
Постаде пребивалиште демона
    и склониште свих нечистих духова
    и склониште свих нечистих и одвратних птица.
Јер, сви народи су пили
    жестоко вино блуда те блуднице.
С њом су се земаљски цареви одавали блуду,
    а земаљски трговци се богатили
    на њеној прекомерној раскоши.«

Онда чух и други глас са неба како говори:

»Изађи из ње, мој народе,
    да не будеш саучесник у њеним гресима
    и да те не снађу њене пошасти.
Јер, њени греси су се нагомилали до неба
    и Бог се сетио њених злодела.
Врати јој истом мером,
    врати јој двоструко за њена дела.
У чашу у коју је она точила
    ти јој наточи двоструко.
Колико се разметала сјајем и раскоши,
    толико јој муке и јада задај,
    јер она мисли:
‚На престолу седим као царица;
    нисам удовица и нећу видети јада.‘
Зато ће је у једном дану
    савладати њене пошасти –
    смрт, јад и глад –
    и биће спаљена огњем,
    јер је моћан Господ Бог, који јој суди.

»Када угледају дим од њеног спаљивања, заплакаће и закукати за њом земаљски цареви, који су се с њом одавали блуду и уживали у њеној раскоши. 10 Ужаснути њеним мукама, стајаће подаље, говорећи:

‚Јао! Јао, велики граде Вавилоне, моћни граде!
    У једном часу те стиже осуда!‘

11 »И земаљски трговци ће плакати и јадиковати за њим, јер више нико не купује њихове товаре – 12 товаре злата и сребра, драгог камења и бисера, платна и пурпура, свиле и скерлета, сваке врсте мирисног дрвета и свих врста предмета од слоноваче, свих врста предмета од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мермера, 13 товаре цимета и зачина, кâда, смирне и тамјана, вина и уља, белог брашна и пшенице, говеда и оваца, коња и кочија, људских тела и душа.

14 »Побеже од тебе воће за којим ти је душа жудела и пропаде ти сва раскош и сјај и никада се више неће наћи.

15 »Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући:

16 ‚Јао! Јао, велики граде!
Био си обучен у платно, пурпур и скерлет
    и накићен златом, драгим камењем и бисерима.
17 У једном часу толико богатство опустошено!‘

»И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље. 18 А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘ 19 И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући:

‚Јао! Јао великом граду!
Његовим благом се обогатише
    сви који су на мору имали лађе,
    а он у једном часу би опустошен!‘

20 »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«

21 Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!

22 »Никада више неће се у теби зачути
    глас певачâ ни свирка китариста, фрулаша и трубача!
Никада више неће се у теби наћи
    занатлија било ког заната!
Никада више неће се у теби зачути
    клопарање млина!
23 Никада више неће у теби засјати
    светлост светиљке!
Никада више неће се у теби зачути
    глас младожење и младе!
Јер, твоји трговци су били земаљски моћници
    и твојим врачањем су били заведени сви народи.
24 У њему је нађена крв пророка и светих
    и свих који су заклани на земљи.«