Add parallel Print Page Options

Анђео са књижицом

10 Затим сам видео још једног моћног анђела како силази са неба. Био је обавијен облаком, а око своје главе имао је дугу. Лице му је било као сунце, а његове ноге као ватрени стубови. У својој руци је имао отворену књижицу. Тада је стао десном ногом на море, а левом на земљу, и повикао веома гласно, као кад риче лав. Кад је повикао, проговорише седам громова кроз грмљавину. А кад су громови проговорили, хтео сам да пишем, али сам зачуо глас са неба: „Остави скривеним то што је рекло седам громова; то не записуј!“

А анђео кога сам видео да стоји на мору и на земљи, подиже своју десницу према небу, па се закле оним што живи од сад и довека, оним који је створио небо и што је на њему, земљу и што је на њој, и море и што је у њему, говорећи: „Неће бити одлагања! Него у дан кад затруби седми анђео, Бог ће привести крају свој тајни наум, који је објавио својим слугама, пророцима.“

Затим сам чуо глас са неба који ми је поново рекао: „Иди и узми отворену књигу из руке анђела који стоји на мору и на земљи!“ Отишао сам к анђелу и рекао му да ми да̂ књижицу. А он ми рече: „Узми и поједи је; биће ти горка трбуху, али ће ти у устима бити слатка.“ 10 Узео сам књижицу из анђелове руке и прогутао је. Била ми је слатка у устима, а горка у трбуху. 11 Онда ми рекоше: „Треба поново да пророкујеш о многим народима, народностима, језицима и царевима.“