Михеј 7

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

7 Тешко мени!
    Ја сам као онај који летње плодове убире
    када се пабирчи по винограду.
Нигде грозда да га поједем,
    ниједне ране смокве за којом жудим.
² Верни нестадоше из земље,
    не остаде ниједан честит међу људима.
Сви вребају да пролију крв,
    свако свакога лови мрежом.
³ Обе руке се извештиле за зло.
    Службеник тражи поклоне,
    судија прима мито,
великаш одлучује по свом хиру
    – сви они сплеткаре заједно.
⁴ Најбољи међу њима је као трн,
    најчеститији као живица од трња.

⁷ А ја, ја сам с надом загледана у ГОСПОДА,
    чекам Бога, свога Спаситеља.
    Услишиће ме мој Бог.
⁸ Не ликуј нада мном, душманко.
    Иако сам пала, устаћу.
Иако седим у тами,
    ГОСПОД је моја светлост.
⁹ Зато што сам згрешила против ГОСПОДА,
    трпећу његову срџбу
док се не заузме за мене
    и не добије моју парницу.
Извешће ме на светлост,
    и ја ћу видети његову праведност.
¹⁰ Видеће то моја душманка
    и биће осрамоћена
    она која је говорила:
»Где је тај ГОСПОД, твој Бог?«
    Тада ће ми се очи наслађивати гледајући
    како по њој газе као по блату на улицама.

¹¹ Доћи ће дан када ће ти бити подигнути бедеми,
    дан када ће ти се проширити међе.
¹² Тога дана долазиће ти људи
    од Асирије до египатских градова,
од Египта до Еуфрата^[b],
    од мора до мора,
    од горе до горе.
¹³ Земља ће опустети
    због својих житеља и њихових дела.

¹⁴ Напасај свој народ својом палицом,
    стадо свога поседа,
које сâмо живи у шуми,
    на бујним пашњацима.
Нека пасе у Башану и Гиладу
    као у прадавним данима.
¹⁵ Покажи нам чуда
    као у дане када си изашао из Египта.
¹⁶ Народи ће их видети
    и постидети се упркос свој својој сили.
Руком ће покрити уста
    и уши ће им заглушити.
¹⁷ Лизаће прашину као змија,
    као створови који гмижу по земљи.
Дрхтећи ће изаћи из својих јазбина,
    у страху се окренути теби, ГОСПОДЕ, наш Боже,
    и бојати те се.
¹⁸ Ко је Бог као ти, који прашта грех
    и прелази преко преступа Остатка свога поседа?
Ти не истрајаваш вечно у своме гневу,
    него ти је мило да покажеш љубав.
¹⁹ Опет ћеш нам се смиловати:
    згазићеш наша злодела
    и све наше грехе бацити у дубине мора.
²⁰ Јакову ћеш дати истину,
    Аврааму љубав,
као што си уз заклетву обећао нашим праоцима
    у давним данима.