Add parallel Print Page Options

Пророк у завичају

(Мт 13,53-58; Лк 4,16-30)

Потом Исус оде оданде и дође у свој завичај, а с њим дођоше и његови ученици. Када је дошла субота, он поче да учи народ у синагоги, и многи који су га слушали задивише се.

»Одакле овоме ово?« питали су. »И каква му је то мудрост дата да таква чуда чини својим рукама? Зар он није тесар, Маријин син, а Јаковљев, Јосијин, Јудин и Симонов брат? Зар нису његове сестре овде с нама?«

И саблазнише се о њега.

Тада им Исус рече: »Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.«

И није тамо могао да учини ниједно чудо, осим што је на неколико болесних положио руке и излечио их. И чудио се њиховој невери.

Потом је ишао по околним селима и учио народ.

Послање Дванаесторице

(Мт 10,1, 5-15; Лк 9,1-6)

Исус позва к себи Дванаесторицу и посла их двојицу по двојицу. Даде им власт над нечистим духовима и нареди им да на пут не носе ништа осим штапа – ни хлеб, ни торбу, ни новац у појасу – него да обују сандале и обуку само једну кошуљу, а не две.

10 »У који год дом уђете«, рече им, »останите у њему све док оданде не одете. 11 А ако вас негде не приме и не саслушају, отидите оданде и отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«

12 И они одоше, па су проповедали да људи треба да се покају. 13 Истераше многе демоне и многе болесне излечише мажући их уљем.

Смрт Јована Крститеља

(Мт 14,1-12; Лк 9,7-9)

14 А за то је чуо и цар Ирод, јер је Исусово име постало познато.

Једни су говорили:[a] »Јован Крститељ је устао из мртвих и зато у њему делују чудесне силе.«

15 Други рекоше: »То је Илија.«

А трећи: »Он је пророк какви су били стари пророци.[b]«

16 Када је Ирод то чуо, рече: »Онај коме сам одсекао главу, Јован, то је он васкрсао!«

17 Јер, Ирод је био послао да се Јован ухвати и баци у тамницу – због Иродијаде, жене свога брата Филипа, којом се оженио. 18 Јован је говорио Ироду: »Не смеш да имаш жену свога брата«, 19 па је Иродијада замрзела Јована. Желела је да га убије, али није могла, 20 јер се Ирод плашио Јована и штитио га пошто је знао да је праведан и свет човек. Кад год би слушао Јована, био би веома збуњен, али га је ипак радо слушао.

21 А повољна прилика се указала када је Ирод за свој рођендан спремио гозбу за своје високе службенике, војне заповеднике и галилејске поглаваре. 22 Када је ушла Иродијадина кћи и заиграла, то се веома свидело Ироду и његовим гостима.

»Затражи од мене што год зажелиш, и даћу ти«, рече цар девојци 23 и закле јој се: »Даћу ти што год затражиш до половине мога царства.«

24 Она изађе и упита мајку: »Шта да затражим?«

А ова рече: »Главу Јована Крститеља.«

25 Девојка одмах пожури цару и затражи: »Хоћу да ми сместа на тањиру даш главу Јована Крститеља.«

26 Цар се ражалости, али због заклетве и због гостију не одби да јој испуни захтев, 27 него одмах посла џелата с наредбом да донесе Јованову главу. Овај оде, одруби му главу у тамници 28 и донесе је на тањиру, па је даде девојци, а она својој мајци.

29 Када су то чули Јованови ученици, дођоше и узеше његово тело, па га положише у гроб.

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)

30 Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.

31 »Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.

32 Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место. 33 Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.

34 Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.

35 Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. 36 Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.«

37 А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.«

»Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара[c]«, упиташе они, »па да им дамо да једу?«

38 »Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.«

Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.«

39 Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави. 40 И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет.

41 Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе. 42 И сви су јели и најели се. 43 Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи. 44 А јело је пет хиљада мушкараца.

45 Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ. 46 А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.

Исус хода по води

(Мт 14,22-33; Јн 6,16-21)

47 Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну. 48 Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу[d] дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе. 49 Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу. 50 Јер, сви су га видели и препали се.

Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«

51 Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише, 52 јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.

Излечење болесних у Генисарету

(Мт 14,34-36)

53 Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше. 54 Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса, 55 па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус. 56 И куд год је ишао – у села, градове или засеоке – стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.

Footnotes

  1. 6,14 познато. Једни су говорили У неким раним рукописима стоји: познато, па је говорио:
  2. 6,15 пророк … пророци Дословно: пророк као један од пророка.
  3. 6,37 двеста динара Један динар је имао вредност једне наднице.
  4. 6,48 око три сата ноћу Дословно: око четврте ноћне страже.

Исус у Назарету

Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика. Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда? Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.

Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“ Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих. Био је зачуђен њиховим неверовањем.

Исус шаље Дванаесторицу

Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима. Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.

Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: „Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ 10 Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 11 А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“

12 Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. 13 Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.

Смрт Јована Крститеља

14 И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“

15 Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.

16 Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“

17 Наиме, са̂м Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. 18 Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ 19 Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. 20 Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.

21 Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. 22 Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.

Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ 23 Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“

24 Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“

Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“

25 Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“

26 Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. 27 Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, 28 те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. 29 Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.

Исус храни више од пет хиљада људи

30 А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. 31 Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.

32 Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. 33 Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. 34 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. 35 Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. 36 Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“

37 „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.

„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. 38 Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“

Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“

39 Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. 40 Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. 41 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. 42 Сви су јели и наситили се. 43 Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. 44 Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.

Исус хода по води

45 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. 46 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.

47 Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био са̂м на копну. 48 Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. 49 Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. 50 Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“

51 Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, 52 јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.

Исус исцељује све који га дотакну

53 Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 54 Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. 55 Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. 56 По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.