Лука 7

New Serbian Translation

Исус исцељује капетановог слугу

7 Кад је завршио своје беседе пред народом, оде у Кафарнаум. ² Тамо је један римски капетан имао неког слугу кога је веома ценио. Тај слуга је био болестан и на умору. ³ Када је чуо за Исуса, послао је к њему јудејске старешине да га замоле да дође и исцели његовог слугу. ⁴ Кад су они дошли к њему, усрдно су га молили: „Он заслужује да му то учиниш, ⁵ јер воли наш народ и саградио нам је синагогу.“

⁶ Исус пође са њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла пријатеље са поруком: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да дођеш под мој кров. ⁷ Зато нисам сматрао себе достојним да дођем пред тебе. Али, ти само реци реч, па ће оздравити мој слуга. ⁸ Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“

⁹ Кад је Исус чуо ово, задивио се, па се окренуо према народу који је ишао за њим, и рекао: „Кажем вам да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру!“ ¹⁰ Кад су се изасланици вратили кући, нашли су слугу здравог.

Исус подиже из мртвих младића из Наина

¹¹ Исус затим оде у град који се звао Наин. С њим су ишли његови ученици и много света. ¹² Кад је стигао пред градска врата, баш тада су износили мртваца, сина јединца у мајке која је била удовица. Са њом је било и много људи из града. ¹³ Кад ју је Господ видео, сажалио се на њу и рекао јој: „Не плачи.“

¹⁴ Онда је пришао мртвачком сандуку и дотакао га. Носиоци стадоше. Тада Исус рече: „Младићу, теби говорим, устани!“ ¹⁵ Мртвац устане и почне да говори. Исус га предаде његовој мајци.

¹⁶ Страх је обузео све присутне, те су дали хвалу Богу, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама!“ и: „Бог је походио свој народ!“ ¹⁷ Глас о овоме што је Исус учинио раширио се по целој Јудеји и околним крајевима.

Исус и Јован Крститељ

¹⁸ Јована су његови ученици обавестили о свему овоме. Тада Јован позва двојицу својих ученика ¹⁹ и посла их Господу, да га питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“

²⁰ Дошавши к Исусу, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао теби, и пита: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?’“

²¹ Исус је баш тада излечио многе од болести, мука и злих духова, и вратио вид многим слепима. ²² Онда им је одговорио: „Идите и јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест. ²³ Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“

²⁴ Кад су Јованови гласници отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? ²⁵ Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти који носе скупоцену одећу, живе у раскоши на царским дворовима. ²⁶ Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. ²⁷ То је онај о коме је писано:

²⁸ Кажем вам да међу људима рођенима од жена није нико славнији од Јована, али и најнезнатнији међу народом Царства Божијег, славнији је од њега.“

²⁹ Сви људи и порезници који су слушали Исуса прихватили су захтеве Божије праведности, тиме што су дали да их Јован крсти. ³⁰ Али фарисеји и зналци Светог писма одбацише што је Бог наумио за њих, и нису дали да их Јован крсти.

³¹ Исус настави: „С ким ћу упоредити људе овог нараштаја? Коме ли су слични? ³² Они су слични деци која седе на тргу и довикују једна другој:

³³ Дошао је, наиме, Јован Крститељ, који пости и не пије вино, а ви кажете: ’Опседнут је злим духом.’ ³⁴ Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а ви кажете: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ ³⁵ Ипак, мудрост доказују сви они који је прихватају.“^[a]

Исус у кући Симона фарисеја

³⁶ Једном приликом неки фарисеј замоли Исуса да обедује са њим. Исус је дошао у кућу и заузео место за столом. ³⁷ А нека жена, позната у граду по својој грешности, сазна да је Исус у фарисејевој кући. Она донесе посуду од алабастра с мирисним уљем, ³⁸ па се плачући саже до Исусових ногу. Сузама је квасила његове ноге и онда их косом брисала. Љубила је његова стопала и мазала их мирисним уљем.

³⁹ А фарисеј који га је позвао, када је то видео, рече у себи: „Да је он пророк, знао би да је жена што га се дотиче грешница.“

⁴⁰ Исус му се обрати: „Симоне, хоћу да ти кажем нешто.“

„Кажи, учитељу“ – одговори он. Исус рече:

⁴¹ „Два човека су дуговала истом зајмодавцу. Један је дуговао пет стотина сребрњака, а други педесет. ⁴² Пошто нису имали да врате, зајмодавац им обојици отпише дуг. Који ће га, дакле, од њих више волети?“

⁴³ Симон одговори: „Рекао бих, онај коме је отписао већи дуг.“ Исус му рече: „Добро си просудио.“

⁴⁴ Онда се окренуо према жени и рекао Симону: „Видиш ли ову жену? Када сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама наквасила моје ноге и својом косом их обрисала. ⁴⁵ Ниси ме поздравио пољупцем; а она, откако сам дошао, не престаје да ми љуби ноге. ⁴⁶ Ни главу ми ниси намазао уљем, а она је мирисним уљем намазала моје ноге.

⁴⁷ Зато ти кажем: она је показала много љубави зато што су јој опроштени многи греси. А коме је мало опроштено, тај мало воли.“

⁴⁸ А жени рече: „Опраштам ти грехе.“ ⁴⁹ Они који су били окупљени за столом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај да опрашта грехе?“

⁵⁰ Исус рече жени: „Спасла те је твоја вера. Иди с миром.“