Лука 8

New Serbian Translation

Исусове следбенице

8 После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, ² и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, ³ Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.

Прича о сејачу

⁴ Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: ⁵ „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. ⁶ Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. ⁷ Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. ⁸ Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“

Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“

Зашто Исус говори у причама

⁹ Његови ученици су га питали за значење приче. ¹⁰ Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да

¹¹ А ево шта прича значи: семе је Божија реч. ¹² Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. ¹³ Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. ¹⁴ Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. ¹⁵ А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.

Прича о лампи

¹⁶ Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. ¹⁷ Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. ¹⁸ Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“

Исусова мајка и браћа

¹⁹ Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. ²⁰ Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ ²¹ Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“

Исус смирује буру

²² Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. ²³ Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.

²⁴ Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. ²⁵ Онда им рече: „Где вам је вера?“

А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“

Исус исцељује опседнутог

²⁶ Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. ²⁷ Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. ²⁸ Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ ²⁹ Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.

³⁰ Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. ³¹ Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.

³² А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. ³³ Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.

³⁴ Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. ³⁵ Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. ³⁶ Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. ³⁷ Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.

³⁸ А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: ³⁹ „Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.

Исус враћа Јаирову ћерку у живот

⁴⁰ Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. ⁴¹ Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. ⁴² Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.

Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. ⁴³ Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. ⁴⁴ Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.

⁴⁵ Исус упита: „Ко ме је дотакао?“

Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“

⁴⁶ Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“

⁴⁷ Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. ⁴⁸ Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“

⁴⁹ Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“

⁵⁰ Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ ⁵¹ Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. ⁵² Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“

⁵³ Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. ⁵⁴ Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ ⁵⁵ Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. ⁵⁶ Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.