Add parallel Print Page Options

Господар суботе

Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“

Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“

Исус исцељује у суботу

Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.

Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“

10 Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. 11 А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.

Исус изабире Дванаесторицу

12 У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. 13 Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: 14 Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, 15 Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, 16 Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.

Проповед на висоравни

17 Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, 18 који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. 19 Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.

20 Тада је погледао своје ученике и рекао:

„Блажени сте ви сиромашни,
    јер је ваше Царство Божије.
21 Блажени сте ви који сада гладујете,
    јер ћете се наситити.
Блажени сте ви који сада плачете,
    јер ћете се смејати.
22 Блажени сте када вас људи омрзну,
    када вас вређају
    и прогласе вас злима,
        ради Сина Човечијег.

23 Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.

24 Али, јао вама богатима,
    јер сте примили своју утеху!
25 Јао вама који сте сад сити,
    јер ћете гладовати!
Јао вама који се сад смејете,
    јер ћете жалити и плакати!
26 Јао вама ако људи о вама лепо говоре,
    јер су тако њихови преци говорили о лажним пророцима!

Исус поучава о љубави према непријатељима

27 А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. 28 Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. 29 Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. 30 Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. 31 Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.

32 Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. 33 И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. 34 Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? 35 Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. 36 Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.

37 И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. 38 Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“

39 Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму? 40 Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.

41 Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? 42 Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.

43 Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род. 44 Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. 45 Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.

Прича о мудром и неразумном градитељу

46 Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим? 47 Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их. 48 Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена. 49 А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“