Лука 18
New Serbian Translation
Прича о истрајној удовици
18 Онда им је Исус испричао причу о томе како увек треба да се моле и да не посустају. 2 Рекао је: „У једном граду живео неки судија. Бога се није бојао, нити је за људе марио. 3 У истом граду живела је и нека удовица. Она је дошла к њему и рекла: ’Одбрани ме од мог тужитеља!’
4 Он дуго није хтео да то учини, али напокон рече: ’Иако се не бојим Бога, нити марим за људе, 5 ипак ћу одбранити ову удовицу, јер ми додијава. Иначе ће ме излудети ако настави да долази.’“
6 Господ рече: „Слушајте шта каже неправедни судија! 7 Неће ли Бог одбранити своје изабране који му вапе дању и ноћу? Хоће ли оклевати? 8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али кад Син Човечији дође, хоће ли наћи веру на земљи?“
Прича о фарисеју и порезнику
9 А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: 10 „Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11 Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. 12 Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’
13 Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’
14 Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
Исус и мала деца
15 Народ је доносио Исусу малу децу да их дотакне. Ученици су то видели, па су им бранили. 16 Али Исус их је позвао, рекавши: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 17 Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“
Богаташ и Царство Божије
18 Један главар га упита: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
19 Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим?[a] Нико није добар осим самога Бога. 20 Заповести познајеш: ’Не чини прељубе, не убиј, не кради, не сведочи лажно, поштуј свога оца и своју мајку.’“
21 Овај одговори: „Све сам то извршавао још од своје младости.“
22 Када је Исус то чуо, рекао му је: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“
23 Када је главар то чуо, веома се ражалостио, јер је био веома богат. 24 Исус га је погледао, и рекао: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије! 25 Јер, лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26 А они који су слушали, упиташе: „Па ко се онда може спасти?“
27 Исус одговори: „Што је немогуће људима, могуће је Богу.“
28 Петар рече: „Ево, ми смо оставили што смо имали и кренули за тобом.“
29 Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ради Царства Божијег, 30 који неће примити много пута више у ово време, а у времену које долази примиће вечни живот.“
Исус поново наговештава своју смрт
31 Онда је повео Дванаесторицу и рекао им: „Ево, пењемо се према Јерусалиму. Тамо ће се испунити све што су пророци написали о Сину Човечијем. 32 Предаће га незнабошцима који ће му се ругати, вређати га и пљувати. 33 Пошто га ишибају, убиће га, али ће он трећег дана ускрснути.“
34 Али ученици нису разумели ништа од овога. Те речи су им биле непојмљиве, те нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
35 Кад је Исус дошао надомак Јерихона, неки слепац је седео крај пута и просио. 36 Чувши да много народа пролази туда, упита о чему се ради. 37 Рекли су му да то пролази Исус из Назарета.
38 Он тада повика: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
39 Они што су ишли напред корили су га и ућуткивали. Али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
40 Исус се заустави и заповеди да га доведу к њему. Кад је слепац дошао пред њега, Исус га упита: 41 „Шта хоћеш да ти учиним?“
Он одговори: „Господе, хоћу да прогледам.“
42 Тада Исус рече: „Прогледај! Твоја вера те је оздравила.“ 43 Он прогледа истог трена. Онда је пошао за Исусом славећи Бога. Видевши ово, сав је народ славио Бога.
Footnotes
- 18,19 Епитет добар употребљавао се само за Бога. Исус поставља питање да би видео да ли човек има правилно разумевање Исусовог идентитета, односно, да је Исус Бог. Уколико га човек прихвата као Бога, он ће онда прихватити Исусов позив да распрода све што има и следи га.
Лука 18
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Прича о упорној удовици
18 Онда им исприча и причу да увек треба да се моле и да не посустају. 2 »У неком граду живео један судија«, рече. »Није се бојао Бога и није марио за људе. 3 А у том граду је била и једна удовица која је стално долазила к њему, говорећи: ‚Одбрани ме од мога противника.‘ 4 Он то неко време није хтео, али касније рече себи: ‚Иако се не бојим Бога и не марим за људе, ипак ћу да одбраним ову удовицу 5 зато што ми досађује, да ме на крају не изнури својим долажењем.‘«
6 Тада Господ рече: »Чули сте шта каже неправедни судија. 7 Па зар неће Бог одбранити своје изабране, који дању и ноћу вапију к њему? Зар ће одуговлачити да их услиши? 8 Кажем вам: одбраниће их, и то брзо. Само, хоће ли Син човечији, када дође, наћи веру на земљи?«
Прича о фарисеју и царинику
9 А онима који су били убеђени да су праведни, а све остале ниподаштавали, исприча ову причу: 10 »Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник. 11 Фарисеј је стајао и овако се молио у себи[a]: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи – разбојници, неправедници, прељубници – или као овај цариник. 12 Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘
13 »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘
14 »Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«
Исус и деца
(Мт 19,13-15; Мк 10,13-16)
15 Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.
16 Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. 17 Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«
Богати поглавар
(Мт 19,16-30; Мк 10,17-31)
18 Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«
19 »Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. 20 Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘(A)«
21 А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«
22 Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«
23 Али, када је то поглавар чуо, силно се ражалости, јер је био веома богат.
24 Када је Исус видео да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство. 25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
26 А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«
27 »Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«
28 Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«
29 »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, 30 а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«
Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 20,17-19; Мк 10,32-34)
31 Онда одведе Дванаесторицу на страну, па им рече: »Ево, кренули смо у Јерусалим и све што су пророци написали о Сину човечијем, испуниће се. 32 Предаће га незнабошцима и ругати му се, злостављати га, пљувати, 33 избичевати и убити, а он ће трећег дана васкрснути.«
34 Али они ништа од тога не разумеше. Значење тих речи било им је скривено, па нису знали о чему говори.
Исус враћа вид слепом просјаку
(Мт 20,29-34; Мк 10,46-52)
35 Када се Исус приближио Јерихону, поред пута је седео један слеп човек и просио.
36 Чувши да народ пролази, упита шта се дешава, 37 а они му рекоше: »Пролази Исус Назарећанин.«
38 Он повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«
39 Они што су ишли напред опоменуше га да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«
40 Тада Исус стаде и нареди да му га доведу, а када се овај приближио, упита га: 41 »Шта хоћеш да учиним за тебе?«
»Господе«, одговори он, »да прогледам.«
42 А Исус му рече: »Прогледај! Твоја вера те је излечила.«
43 И овај одмах прогледа и пође за Исусом, славећи Бога. А видео је то и сав народ и славио Бога.
Footnotes
- 18,11 у себи Или: за себе.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International