Књига пророка Јеремије 4
New Serbian Translation
4 „Ако се вратиш, о, Израиљу
– говори Господ – мени се врати;
и ако склониш своје гадости од мене
нећеш лутати.
2 Заклињаћеш се:
’Тако ми живог Господа!’
у истини, у правди и у праведности.
И благословиће се њиме народи[a]
и њиме ће се хвалити.“
3 Говори Господ Јудејцима и Јерусалиму:
„Узорите своје неузорано тло
и не сејте у трње!
4 Обрежите се Господу
и уклоните обреске са својих срца –
о, Јудејци и становници Јерусалима –
да се не би као ватра обрушио мој гнев
и распламтео се, а никог нема да гаси због зала ваших дела.
Пропаст са севера
5 Објавите у Јуди и у Јерусалиму, најавите и реците:
’Затрубите у трубу по земљи!’
Испуните је повицима и реците:
’Окупимо се!
Хајдемо у утврђене градове!’
6 Подигните заставу према Сиону.
Бежите и не стајте!
Јер ја са севера доносим пропаст
и велико разарање.“
7 Подигао се лав из свог шипражја,
затирач народа је кренуо
и изашао из свог места,
да ти земљу претвори у пустош.
А твоји градови ће пасти у руине
без становника.
8 Зато опашите кострет,
жалите и кукајте,
јер се од нас није окренуо
пламен Господњег гнева.
9 „И тог ће дана – говори Господ –
да нестане срчаности у цару и у главарима.
Свештеници ће се ужаснути,
а пророци пренеразити.“
10 А ја сам рекао: „Јао, Господе Боже, заиста си сасвим заварао овај народ и Јерусалим говорећи: ’Мир вам припада’, а ево мач је дошао до грла.“
11 У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти. 12 Ветар прејак за све то долази за мене, па ћу сада и ја да им објавим судове.“
13 Види! Као облаци он се ваља,
као олуја су бојна кола његова
и коњи су му од орлова бржи.
Тешко нама! Пропадосмо!
14 Опери од зла своје срце – о, Јерусалиме – да би био спасен.
Докле ће у теби да остају мисли твојих злодела?
15 Јер глас објављује из Дана,
најављује невољу из горја Јефремових.
16 „Обзнаните народима.
Ево, најавите Јерусалиму:
’Војници опсадници долазе из далеке земље,
да буче покличима против Јудиних градова.
17 Као стражари на пољу га нападају, опседају га
јер се против мене побунио
– говори Господ.
18 Твоји путеви и твоја дела
су ти донели ово.
Ово је твоја злоба –
горко је
и до срца ти је проникло.’“
19 Моја утроба! Моја утроба!
Превијам се јер ми срце уздише.
А моје срце неће да ћути
јер је звук трубе који си чула, душо моја,
бојни поклич.
20 Јављају о разарању за разарањем,
јер су сву земљу опустошили.
Напречац су опустошили моје шаторе
и за час моје завесе.
21 Докле ћу да гледам заставу
и да слушам звук трубе?
22 „Баш је луд мој народ јер ме не познаје.
Они су будаласта, неуразумљена деца.
Вешти су да чине зло
а не знају да чине добро.“
23 Кад сам погледао по земљи –
пустош и празнина.
И на небо –
остало без свога светла.
24 Погледао сам брда – а она се тресу;
и све узвишице – и оне се љуљају.
25 Погледао сам – а оно нема ни човека,
и све су небеске птице одлетеле.
26 Погледао сам – плодна долина је била као пустиња;
и сви њени градови су били оборени пред Господом
и пред пламеном његовог гнева.
27 Јер говори Господ:
„Пустош ће бити по свој земљи,
али нећу да је сасвим уништим.
28 Због овога ће земља да тугује
и небо ће горе да поцрни.
Рекао сам, одлучио сам и нећу се покајати.
Не повлачим се од тога.“
29 Од поклича коњаника и стрелаца
бежи сав град.
Људи се завлаче у честаре
и веру се по кршевима.
Сваки град је напуштен
и у њима нико не пребива.
30 А ти – о, похарана – шта ти радиш?
Макар се и облачиш у скерлет,
китиш се златним накитом
и бојама бојиш своје очи –
узалуд се улепшаваш.
Презрели су те твоји љубавници
и траже ти главу.
31 Чујем: звучи као жена у боловима,
као врисак првороткиње глас је ћерке сионске.
Она сопће и шири руке:
„Тешко мени јер сам изнурена,
и мој је живот у рукама убица!“
Footnotes
- 4,2 Види 1. Мој 18,18.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.