Књига пророка Исаије 63

New Serbian Translation

– „Ја сам који говори о правди,
    велик кад спасава.“

² Зашто ти је одело црвено
    и хаљине твоје као да си у муљари газио?

³ – „Цедио сам, по каци газио,
    од народа са мном ни човека,
и у гневу њих сам изгазио,
    и у јари својој њих сам изгњечио.
А што је из њих шикљало мој огртач је попрскало,
    те сам испрљао сву одећу своју.
⁴ Јер је у мом срцу дан када се светим,
    и дошла је година када откупљујем.
⁵ И гледам, а нема ко да помогне;
    збуњен бивам, а ослонца нема.
И спасла ме је десница моја,
    и срџба моја ослонац ми била,
⁶ те сатирем народе у гневу свом,
    и срџбом својом сам их опио,
    а оним што из њих шикља земљу сам натопио.“

¹¹ Тад се давних присетише дана,
    Мојсија, његовог народа.
Где је онај који им из мора извлачи
    пастира за своје стадо?
Где је онај који ће у њега сместити
    свога Духа Светога?
¹² Који је Мојсијевом десницом управљао
    преко своје мишице славносне?
Који воду пред њима располути
    да своје име вечним учини?
¹³ Који њима управља по дну морскоме
као коњем по пустињи,
    није било спотицања?
¹⁴ Слично стоци што у долину силази,
    Дух Господњи их је успокојио.
Ти си тако водио народ свој,
    и преславно име стекао си себи.

¹⁵ Погледај с небеса и види
    из твога светог и преславног Пребивалишта.
Где је твоја ревност и твоја сила,
    навала ожалошћености твоје
и милосрђа твојега?
    Мени ли се ускраћују?
¹⁶ Та, ти си Отац наш,
    јер Авра̂м нас спознао није,
    и Израиљ нас препознао није,
ипак, Господе, ти си Отац наш,
    Откупитељ наш, од вечности је име твоје.
¹⁷ Зашто нас, Господе, одводиш од твојих путева,
    тврдим чиниш срце наше спрам страха од тебе?
Врати се због својих слугу,
    због племена̂ што су ти баштина.
¹⁸ Њу је народ твој тек за кратко запосео,
    али изгазише Светилиште твоје противници твоји.
¹⁹ Већ одавна слични смо постали
    онима над којима ти ниси,
    над којима се твоје име не призива.