51 Послушајте ме, следбеници праведности,
    тражиоци Господа,
осмотрите стену из које сте исклесани,
    коп истесан из ког сте ископани.
² Осмотрите Авра̂ма, оца својега,
    и Сару која вас је родила.
Та, он је са̂м био кад сам га позвао,
    а ипак сам га благословио и умножио.
³ Та, Господ се сажалио над Сионом,
    сажалио се над свим његовим развалинама,
те ће претворити пустињу његову у Еден,
    а пустару његову у врт Господњи.
Клицање и радост одјекиваће по њему,
    захваљивања и глас похвални.

⁴ Послухни мене, народе мој, и чуј мене, свете,
    јер Закон од мене проистиче,
и моје ћу правосудство хитро поставити
    да буде светлост народима.
⁵ Близу је правда моја,
    спасоносно проистиче,
    а и мишица моја судиће народима.
На мене острва чекају
    и у моју мишицу се уздају.
⁶ Очи своје к небу подигните,
    и по земљи осмотрите доле;
јер ће небеса као дим ишчезнути,
    и земља ће се као огртач раскрпати,
    и становници њени као такви^[a] помреће;
а спасење моје трајаће довека,
    и праведност моја уздрмана неће бити.

⁹ Пробуди се! Пробуди се!
    Одени се у снагу, мишице Господња.
Пробуди се као у дане древне,
    током старинских нараштаја.
Ниси ли ти испресецала Раву,
    израњавила морску неман?
¹⁰ Ниси ли ти исушила море,
    воде бездана големих,
поставила по дубинама морским
    пут да пролазе откупљени?
¹¹ Вратиће се избављени Господњи,
доћи ће у Сион с весељем
    и с радошћу вечном на челима;
пратиће их раздраганост и радост,
    а побећи ће жалост и уздаси.

¹² „Ја, ја сам утешитељ ваш.
    Ко си ти да се бојиш човека смртнога
    и сина човечијег који је као трава?
¹³ Заборавио си Господа,
    који те је начинио,
    који је разастро небеса
    и утемељио земљу.
Па си стрепео стално, поваздан
    пред лицем надменог тлачитеља,
    као пред неким ко постоји да би разједао.
И… где је надменост тлачитеља?
¹⁴     Биће изгнаник слободан убрзо,
и неће умирати да би био разједан,
    и хлеба му недостати неће.
¹⁵ Господ Бог твој сам ја,
    море узбуркам и таласи му кључају.
    Господ над војскама име је његово.
¹⁶ И ставио сам речи своје у уста твоја,
    и сакрио те у сенку руке своје,
да разастрем небеса
    и утемељим земљу,
    и кажем Сиону: ’Ти мој народ јеси.’“

¹⁷ Хајде, пробуди се! Хајде, пробуди се!
    Устани, Јерусалиме!
Који си испио из руке Господње
    чашу јарости његове;
пехар, чашу опијености,
    испио до дна.
¹⁸ Од свих синова које је родио
    нема ниједног да га води.
Од свих синова које је одгојио
    нема ниједног да га за руку прихвати.
¹⁹ Ово те је двоје задесило.
    Хоће ли те ико пожалити?
Пустошење и распад и глад и мач.
    Хоће ли те ико утешити?
²⁰ Синови ти леже обамрли
    по угловима свих улица;
    као антилопа у мрежи
пуни јарости Господње,
    карања од Бога твојега.