Add parallel Print Page Options

О слузи Господњем, Песма друга

49 Чујте мене, острва!
    Послушајте ме, народи далеки!
Господ ме је позвао чим сам се родио,
    моје име је споменуо од утробе материне,
и начинио је уста моја као оштар мач,
    сеном своје руке он ме је заклонио,
у глатку ме стрелу претворио,
    у тоболцу своме он ме је сакрио.
Рекао ми је: ’Израиљу, ти си мој слуга,
    у ком ћу постати поносан.’
А ја сам рекао: ’Узалуд сам се мучио за опустошеност,
    и испразно упињао снагу своју.
Ипак, правда је моја код Господа,
    и учинак мој код Бога мојега.’

И сад говори Господ
    који ме је пре рођења слугом својим начинио,
да му Јакова повратим
    и да му се Израиљ сабере.
И прославићу се у очима Господњим,
    и Бог мој ће бити снага моја.
И рече:
’Неважно је да ми будеш слуга,
    да подигнем племе Јаковљево,
    и да вратиш остатке Израиљеве,
него ћу те одредити да будеш светлост пуцима,
    да будеш спасење моје до краја земље.’“

Песма о славном повратку

Говори Господ,
    Откупитељ Израиљев, Светитељ његов,
оном коме презиру душу,
    на кога се гади пук, слузи насилницима:
„Видеће цареви и устаће главари,
    и клањаће ти се
због Господа који је веран,
    Светитеља Израиљева који те је изабрао.“

Обнова Израиља

Говори Господ:

„У време повољно сам те услишио,
    и у дан спасења сам ти помогао,
и саздао сам те и поставио те
    за савез с народом,
за подизање земље,
    за убаштињење разорених баштина,
за реч утамниченима: ’Изађите!’,
    и онима који су у тами: ’Покажите се!’

На путевима ће се напасати,
    и по свим висоравнима биће паша њихова.
10 Неће бити ни гладни ни жедни,
    и неће их мучити ни суша ни сунце,
јер ће их водити онај који им се смиловао,
    и довешће их на изворе водене.
11 И претвориће све горе моје у пут,
    и уздићи ће моје друмове.
12 Ево, неки долазе из далека,
    и, гле, неки са севера и са запада,
    а неки из земље Синим.“

13 Кличите, небеса,
    и весели се, земљо!
    Подвикујте, планине, раздрагано!
Зато што Господ теши народ свој,
    и смиловаће се на невољнике своје.

14 А Сион рече: „Напустио ме Господ“
    и „Господар ме је заборавио.“

15 „Може ли жена заборавити своје одојче,
    да се не смилује на сина утробе своје?
Ако би нека и заборавила,
    ја пак тебе заборавити нећу.
16 Ево, на оба длана сам те урезао,
    зидови твоји преда мном су свагда.
17 Градитељи твоји журе,
    рушитељи твоји и пустошници твоји од тебе одлазе.
18 Осврни се и погледај око себе,
    сви се они сабирају, к теби долазе.
Живота ми мога – говори Господ –
    свима ћеш се њима као хаљином оденути,
    и као невеста њима украсити.

19 Рушевине своје и развалине своје,
    и земљу похарану своју
сад подешаваш за становање,
    и зато ће се удаљити који те затиру.
20 Поново ће ти говорити на уши
    синови којих си била лишена:
’Тесно ми је место;
    помери се и настанићу се.’
21 И говорићеш у срцу своме:
    ’Ко ми је ово родио?
А ја сам била без деце и плода,
    прогнана и одбачена,
    а ове, ко је одгајио?
Ето, ја сам остала сама;
    ови, откуда су они?’“

22 Говори Господар Господ:

„Ево, руком својом машем пуцима
    и заставу своју подижем народима.
Па ћу вратити синове твоје на груди,
    и донећу ћерке на плећима.
23 И цареви ће о теби бринути,
    и кнегиње њихове биће твоје дојкиње.
Клањаће ти се до земље
    и прашину с ногу твојих лизаће.
И знаћеш да сам ја Господ.
    Неће се постидети који се уздају у мене.“

24 Може ли се јунаку плен запленити,
    или да заробљеник побегне од ужасника?

25 Ипак, говори Господ:

„Јунаку ће бити заплењен заробљеник
    и плен ће побећи од ужасника,
а са онима који се с тобом споре
    спорићу се ја, и твоје синове избавићу ја.
26 А тлачитеље твоје натераћу да једу месу своје,
    и као младим вином опијаће се крвљу својом.
И знаће тело свако
    да сам ја, Господ, Спаситељ твој,
    и да је Силни Јаковљев Откупитељ твој.“