² Умукните, становници приморски,
    трговци сидонски
бродили су морем
    – они су те снабдевали –
³ и водама великим.
    Семе сихорско и жетва крај Нила
били су богатство његово.
    Он је народима био сајмиште.

⁴ Стиди се, Сидоне, јер море говори, сила морска казује:
    „Не спопадају мене болови труднички,
    нити рађам,
    и не одгајам младиће,
    не подижем девојке.“
⁵ Када су вести стигле у Египат,
    спопадоше их болови као кад су чули о Тиру.

⁶ Отпловите у Тарсис,
    ридајте, становници приморски.
⁷ Је ли то ваш град весели,
    што постоји од старинских дана?
Ноге су га његове носиле
    да се далеко насели.
⁸ Ко ли је то одлучио?
    против Тира који круне дели,
чији трговци беху главари
    и продавци његови поштовани по свету?
⁹ Господ над војскама је то одлучио,
    да осрамоти надутост горду,
    да понизи све по свету поштоване.

¹⁰ Прођи својом земљом као Нил,
    љупки Тарсисе:
    нема више луке.
¹¹ Руку своју на море је подигао,
    царства затресао.
Господ је заповедио за Ханан:
    да се разоре тврђаве његове.
¹² И рекао је: „Нећеш више клицати,
    силована девојко, љупки Сидоне.

Устани, пређи у Китим;
    али ни тамо нећеш имати починка.“
¹³ Ево земље халдејске,
    тај народ не постоји,
Асирци је основали за оне из пустиње,
    разарају утврђења њена.

¹⁴ Ридајте, лађе тарсиске,
    јер је раскопана ваша тврђава.