Покајање становника Ниниве

3 Реч Господња по други пут дође Јони: ² „Устани и иди у Ниниву, тај велики град и проповедај му оно што ти ја кажем.“

³ Јона устане и оде у Ниниву по речи Господњој. А Нинива је била велики град пред Богом, три дана хода. ⁴ Кад је ушао у град, Јона је ишао само дан хода проповедајући: „Још четрдесет дана и Нинива ће бити уништена.“ ⁵ Нинивљани су поверовали Богу; прогласили су пост, па су се, од највећег до најмањег, обукли у кострет.

⁶ Кад је вест дошла до цара, он је устао са свог престола, скинуо своје рухо, ставио на себе кострет и сео у пепео. ⁷ Онда је заповедио да вичу по Ниниви:

„По налогу цара и његових великаша:

’Ни човек ни стока, било крупна или ситна, не сме ништа окусити! Нека не пасу и не пију воду. ⁸ Нека се и стока и људи покрију кострећу, и нека из све снаге призивају Бога. Нека се свако одврати од свога злог пута и од насиља које је чинио. ⁹ Ко зна? Можда ће се Бог одвратити и милостиво одустати од свог љутог гнева, па не изгинемо.’“

¹⁰ Бог је видео њихова дела, како су се одвратили од својих злих путева, па је одустао од несреће, коју је рекао да ће извршити над њима. И тако је није извршио.