Add parallel Print Page Options

У то ће време – говори Господ – извадити кости Јудиних царева, кости главара, кости свештеника, кости пророка и кости становника Јерусалима из њихових гробова. Разасуће их пред сунцем, месецом, пред свом небеском војском, пред онима које су волели и служили им, које су следили, тежили им и којима су се клањали. Неће их сакупити и неће их сахранити. Биће као гнојиво по тлу. А свем остатку овог злог рода, који преживи по свим местима у која ћу их прогнати, смрт ће бити дража од живота – говори Господ над војскама.

Грех и казна

Реци им: ’Говори Господ:

Зар не устају они који падају?
    Зар се не враћа онај који се одвраћа?
А зашто се одвратио овај народ,
    Јерусалим, упоран у одметништву?
Држи се обмане
    и одбија да се врати.
Пазио сам и чуо: не говоре добро,
    ниједан се не каје за своја зла
и не каже – Шта сам то урадио?
    Сви су се одвратили на своју страну
    као коњ што граби у битку.
Чак и рода на небесима зна своје време;
    голуб, ласта и ждрал пазе на време када долазе;
    а само мој народ не зна Господње прописе.
Како можете да кажете: мудри смо!
    Имамо Господњи Закон?
Гле, стварно га је лажним начинило
    лажљиво перо зналаца Светог писма!
Мудраци су се осрамотили,
    уплашили су се и заробљени су.
Ево, презрели су реч Господњу,
    па каква им то мудрост преостаје?
10 Зато ћу њихове жене да дам другима,
    а њихова поља новим газдама.
Јер баш сви, од најмањег до највећег,
    грабе непоштени добитак.
Од пророка, па до свештеника,
    баш сви варају.
11 Они прелом ћерке мог народа
    олако лече причајући:
Мир! Мир!
    А нема мира.
12 Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?
    Баш се нимало нису застидели
    и не знају за стид.
Зато ће пасти међу оне што падају
    и у часу када их казним биће саплетени
        – говори Господ.
13 Покупићу их и докрајчићу их –
    говори Господ –
    неће више бити грожђа на лози,
неће више бити плодова смокве на њеном стаблу
    и лишће ће се осушити.
А ја ћу да их дам онима
    што ће их прегазити.’“

14 И зашто сада седимо?
    Окупите се,
пођимо у утврђене градове
    па да тамо изгинемо,
јер нас је Господ, наш Бог, одредио за пропаст.
    Дао нам је да пијемо затровану воду
    јер смо Господу згрешили.
15 Надали смо се миру,
    али ничег доброг;
и времену здравља,
    а оно страва.
16 Од Дана се још чуло рзање њихових коња,
    а од њиштања њихових ждребаца тресла се земља.
Дошли су, похарали земљу
    и све што је у њој,
    и град и становнике у њему.

17 „Ево, шаљем на вас змије отровнице
    против којих нема бајалице,
    па ће вас уједати
        – говори Господ.“

18 О, кад бих се насмејао!
    Ал’ тужан сам и срце ме боли.
19 Гле, вапај ћерке мога народа
    из земље далеке:
„Зар Господ није на Сиону?
    Њен цар није ту?“

„Али зашто ме гневе њиховим идолима,
    тим туђинским ништавилима?“

20 „И жетва је прошла
    и лето је крају дошло,
    а ми спасени нисмо!“

21 Разорило ме је разарање ћерке мога народа.
    У црнини сам јер ме је грозота обузела!
22 Зар у Галаду нема мелема?
    Зар тамо нема лекара?
Па зашто онда није оздравила
    ћерка мога народа?

»‚У то време‘, говори ГОСПОД, ‚повадиће из гробова кости царева и поглавара Јуде, кости свештеникâ и пророкâ и кости јерусалимског народа, па ће их оставити изложене сунцу, месецу и свим звездама, које су волели и служили им, за којима су ишли, питали их за савет и клањали им се. Нико их неће покупити ни сахранити, него ће бити као ђубриво на ораници. Куд год да отерам преостале од овог злог народа, који су преостали на местима на која сам их отерао, свима њима ће смрт бити милија него живот‘, говори ГОСПОД над војскама.«

Грех и казна

»Кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:
    Кад неко падне, зар не устаје?
    Кад залута, зар се не враћа?
Зашто, онда, овај јерусалимски народ
    непрестано лута?
Уз превару приањају,
    неће да се врате.
Помно сам слушао,
    али они не говоре што је право.
Нико се не каје за своју опакост
    и не каже: »Шта то учиних?«
Свако се држи свога правца,
    као коњ који хита у битку.
Чак и рода на небу
    зна право време свога повратка,
и грлица, ластавица и дрозд
    пазе на време своје селидбе,
    а мој народ не зна шта ГОСПОД тражи.

»‚Како можете да говорите: »Мудри смо,
    јер имамо Закон ГОСПОДЊИ«,
кад га је лажљива писаљка писарева
    претворила у лаж?
Мудри ће бити осрамоћени;
    спопашће их ужас
    и ухватиће се у замку.
Пошто су одбацили реч ГОСПОДЊУ,
    какву то мудрост имају?
10 Стога ћу њихове жене дати другима
    и њихова поља новим власницима.
Од највећег до најмањег,
    сви се лакоме на непоштен добитак.
И свештеник и пророк,
    сви се преваром баве.
11 Рану мога народа лече површно.
    Говоре: »Мир, мир«, кад мира нема.
12 Стиде ли се због свог огавног владања?
    Не, они стида немају нимало,
    нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
    срушити се кад их будем казнио‘«,
    каже ГОСПОД.

13 »Одузећу им бербу«, говори ГОСПОД.
    »Неће бити грожђа на виновој лози,
    ни смокава на смоквином дрвету –
чак ће им и лишће свенути.
    Што сам им дао, одузеће им се.«

14 Зашто седимо овде? На окуп!
    Бежимо у утврђене градове
    и тамо пропаднимо!
Јер, ГОСПОД, наш Бог,
    на пропаст нас осуди
и даде нам да пијемо отровне воде,
    јер смо против њега згрешили.
15 Миру смо се надали,
    али никакво добро не стиже,
времену исцељења,
    али би само ужас.
16 Фрктање коња непријатељевих
    чује се из Дана;
од њиштања његових пастува
    сва земља се тресе.
Дошли су да прождру земљу
    и све што је у њој,
    град и све његове житеље.

17 »Ево, послаћу отровнице међу вас,
    гује које се не могу зачарати,
и оне ће вас уједати«,
    говори ГОСПОД.

18 О, Тешитељу мој у тузи,
    срце је у мени изнемогло.
19 Чуј вапај мога народа
    из далеке земље:
»Зар ГОСПОД није на Сиону?
    Зар његов Цар није више тамо?«

»Зашто су ме изазвали на гнев
    својим ликовима,
    идолима туђим, ништавним?«

20 »Жетва прође,
    лето се заврши,
    а ми нисмо спасени.«

21 Сатрвен сам,
    јер је и мој народ сатрвен;
    у жалости сам, а ужас ме спопада.
22 Зар нема мелема у Гиладу?
    Зар тамо нема лекара?
Зашто онда нема исцељења
    за рану мога народа?

“‘At that time, declares the Lord, the bones of the kings and officials of Judah, the bones of the priests and prophets, and the bones(A) of the people of Jerusalem will be removed(B) from their graves. They will be exposed to the sun and the moon and all the stars of the heavens, which they have loved and served(C) and which they have followed and consulted and worshiped.(D) They will not be gathered up or buried,(E) but will be like dung lying on the ground.(F) Wherever I banish them,(G) all the survivors of this evil nation will prefer death to life,(H) declares the Lord Almighty.’

Sin and Punishment

“Say to them, ‘This is what the Lord says:

“‘When people fall down, do they not get up?(I)
    When someone turns away,(J) do they not return?
Why then have these people turned away?
    Why does Jerusalem always turn away?
They cling to deceit;(K)
    they refuse to return.(L)
I have listened(M) attentively,
    but they do not say what is right.
None of them repent(N) of their wickedness,
    saying, “What have I done?”
Each pursues their own course(O)
    like a horse charging into battle.
Even the stork in the sky
    knows her appointed seasons,
and the dove, the swift and the thrush
    observe the time of their migration.
But my people do not know(P)
    the requirements of the Lord.

“‘How can you say, “We are wise,
    for we have the law(Q) of the Lord,”
when actually the lying pen of the scribes
    has handled it falsely?
The wise(R) will be put to shame;
    they will be dismayed(S) and trapped.(T)
Since they have rejected the word(U) of the Lord,
    what kind of wisdom(V) do they have?
10 Therefore I will give their wives to other men
    and their fields to new owners.(W)
From the least to the greatest,
    all are greedy for gain;(X)
prophets(Y) and priests alike,
    all practice deceit.(Z)
11 They dress the wound of my people
    as though it were not serious.
“Peace, peace,” they say,
    when there is no peace.(AA)
12 Are they ashamed of their detestable conduct?
    No, they have no shame(AB) at all;
    they do not even know how to blush.
So they will fall among the fallen;
    they will be brought down when they are punished,(AC)
says the Lord.(AD)

13 “‘I will take away their harvest,
declares the Lord.
    There will be no grapes on the vine.(AE)
There will be no figs(AF) on the tree,
    and their leaves will wither.(AG)
What I have given them
    will be taken(AH) from them.[a]’”

14 Why are we sitting here?
    Gather together!
Let us flee to the fortified cities(AI)
    and perish there!
For the Lord our God has doomed us to perish
    and given us poisoned water(AJ) to drink,
    because we have sinned(AK) against him.
15 We hoped for peace(AL)
    but no good has come,
for a time of healing
    but there is only terror.(AM)
16 The snorting of the enemy’s horses(AN)
    is heard from Dan;(AO)
at the neighing of their stallions
    the whole land trembles.(AP)
They have come to devour(AQ)
    the land and everything in it,
    the city and all who live there.

17 “See, I will send venomous snakes(AR) among you,
    vipers that cannot be charmed,(AS)
    and they will bite you,”
declares the Lord.

18 You who are my Comforter[b] in sorrow,
    my heart is faint(AT) within me.
19 Listen to the cry of my people
    from a land far away:(AU)
“Is the Lord not in Zion?
    Is her King(AV) no longer there?”

“Why have they aroused(AW) my anger with their images,
    with their worthless(AX) foreign idols?”(AY)

20 “The harvest is past,
    the summer has ended,
    and we are not saved.”

21 Since my people are crushed,(AZ) I am crushed;
    I mourn,(BA) and horror grips me.
22 Is there no balm in Gilead?(BB)
    Is there no physician(BC) there?
Why then is there no healing(BD)
    for the wound of my people?

Footnotes

  1. Jeremiah 8:13 The meaning of the Hebrew for this sentence is uncertain.
  2. Jeremiah 8:18 The meaning of the Hebrew for this word is uncertain.