Add parallel Print Page Options

51 Овако каже Господ:

„Ево, подижем на Вавилон и на становнике Лев-Камаја[a]
    ветар што разара.
На Вавилон шаљем туђинце да их развеју,
    да опустоше њихову земљу.
Напашће их са свих страна
    на дан пропасти.
Нека стрелац лук свој не запиње,
    нека се не шепури у оклопу своме.
Не штедите његове младиће,
    изручите клетом уништењу сву војску његову.
Попадаће побијени у земљи халдејској
    и прободени по његовим улицама.
Израиљ и Јуда нису удовица заборављена
    од њиховог Бога, Господа над војскама,
макар је њихова[b] земља пуна греха
    пред Свецем Израиљевим.“

Бежите из Вавилона!
    Свако живу главу нек спасава
    да не настрадате у његовој кривици.
Јер је време Господње освете.
    Он узвраћа, он ће да му наплати.
Чаша златна је Вавилон био у Господњој руци,
    сву је земљу опијао.
Од њеног вина су се напили народи
    и зато су се понели лудо народи ти.
И одједном је пао Вавилон и разбио се.
    Кукајте над њим!
Донесите мелем за његову бол,
    можда и оздрави.

Лечили смо ми Вавилон,
    али није оздравио.
Оставите га! Свако својој земљи нека иде,
    јер до неба је доспео његов суд,
    до облака се уздигао.

10 А Господ је за нас праведна дела учинио.
    Дођите, објавимо на Сиону
    дело Господа, нашег Бога!

11 Стреле наоштрите!
    Штитове подигните!
На Вавилон је Господ подигао дух мидијских царева
    јер хоће да га разори,
јер је Господња освета,
    одмазда за његов Дом.
12 Подигните заставу против зидина Вавилона!
    Ојачајте стражу,
поставите стражаре,
    спремите заседе.
Оно што је Господ наумио, то је и урадио,
    баш како је најавио становницима Вавилона.
13 О, ти што живиш крај многих вода
    и обилујеш богатством,
крај ти је дошао
    и твој је добитак престао!
14 Господ над војскама се собом заклео:
    „Испунићу те људима као скакавцима
    да на тебе победнички кличу.“

15 Он је силом својом начинио земљу.
    Мудрошћу својом он је основао васељену
    и својом је разборитошћу разапео небеса.
16 Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
    Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
    и изводи ветар из својих ризница.

17 Баш је од свог знања глуп сваки човек.
    Због идола се сваки златар стиди
јер су обмана његови ливени идоли.
    Нема даха у њима.
18 Они су испразни, творевине ругла.
    Пропашће кад дође време за њихову казну.
19 Не следе Јакову такви као ови.
    Јер он је тај који је све начинио.
Племе је његово наследство,
    а он се зове Господ над војскама.

20 „Ти си ми маљ,
    ратно оружје;
тобом разбијам народе
    и царства тобом сатирем.
21 Тобом разбијам и коња и његовог јахача;
    тобом разбијам кола и њиховог возача.
22 Тобом разбијам мушкарца и жену;
    тобом разбијам старца и дете;
    тобом разбијам младића и девојку.
23 Тобом разбијам пастира и стадо његово;
    тобом разбијам ратара и његову запрегу;
    тобом разбијам господара и достојанственика.

24 Наплатићу Вавилону и свим становницима Халдеје све њихове опачине које су починили на Сиону вама наочиглед – говори Господ.

25 Ево ме на тебе, горо што сатиреш
    – говори Господ –
    која сатиреш сву земљу.
На тебе ћу руку своју да испружим,
    да те сваљам са литице
    и од тебе да направим гору сагорелу.
26 Од тебе неће узимати ни угаони камен,
    ни камен темељац,
    јер ћеш бити пустош довека
        – говори Господ.

27 Подигните заставу у земљи!
    Дувајте у трубе међу народима!
Спремите против њега народе,
    окупите на њега царства Арарата,
    Миније и Асхенаса.
Постројте на њега војсковођу,
    доведите коње чекињасте као скакавци.
28 Спремите на њега народе
    и мидијске цареве,
њихове господаре, све њихове главаре
    и сваку земљу њихове владавине.
29 И земља ће се трести и увијати,
    јер се на Вавилону испуњавају Господње намере,
да земљу вавилонску претвори
    у пустош ненасељену.
30 Престали су да се боре ратници Вавилона,
    остали су у утврђењима
и пресахнула им је снага.
    Постали су као жене!
Домове су им спалили,
    а врата поломили.
31 Стиже гласник за гласником,
    трчи весник за весником,
јавља цару Вавилона:
    град су његов сасвим освојили;
32 газове су опколили,
    ритове су ватром попалили
    и све ратнике преплашили.“

33 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:

„Ћерка вавилонска ће бити као гумно
    коме је време да се омлати.
    Још мало и за њу ће доћи време жетве.“

34 „Мене је Навуходоносор, цар Вавилона,
    и прождрао и помео.
    Изложио ме је као посуду празну,
прождрао ме као морска неман.
    Мојим је добрима напунио
    трбушину своју, а мене је ојадио.
35 Нека на Вавилон дође насиље учињено нада мном и мојом родбином
    – рећи ће становница Сиона.
И моја крв на становнике Халдеје
    – рећи ће Јерусалим.“

36 Зато овако каже Господ:

„Бранићу те у парници твојој.
    Осветићу те!
Пресушићу море његово
    и извор му исушити.
37 Вавилон ће постати гомила камења
    и брлог шакала,
ругло и пустош
    у којој нико не живи.
38 Заједно ће рикати као млади лавови,
    режаће као лавићи.
39 А када се раздраже
    даћу им њихове гозбе
    и напићу их;
па нека славе
    и спавају довека, нека се не буде
        – говори Господ.
40 Одвешћу их
    као јагњад на клање
    и као овнове и јарце.

41 Како је поробљен Сисак[c]
    и ухваћена слава све земље!
Како је Вавилон постао
    ругло међу народима!
42 Море се дигло хуком таласа својих на Вавилон.
    Прекрило га је!
43 Његови су градови постали пустош,
    земља осушена,
пустара без икога у њима.
    Тамо неће бити потомака људи.
44 Казнићу Вила у Вавилону,
    из уста ћу да му отмем оно што је прогутао.
Неће му поново хрлити народи,
    а и зидине ће вавилонске пасти.

45 Изађите из средине његове, о, народе мој!
    Свако нека спасава главу
    од распламтелог гнева Господњег.
46 Да вам не клоне срце,
    не плашите се гласа што се чује по земљи.
Јер ће једне године стићи један глас,
    па друге године други глас.
А у земљи ће бити насиље
    и бориће се владар са владаром.
47 Зато, ево, долазе дани
    када ћу да казним идоле Вавилона;
сва ће његова земља бити посрамљена,
    а сви његови побијени ће падати усред њега.
48 Клицаће небеса и земља
    и све у њима над Вавилоном,
јер са севера долазе затирачи
    – говори Господ.“

49 Вавилон ће пасти због побијених Израиљаца
    као што су због Вавилона
    падали побијени целе земље.
50 Идите ви, који сте побегли од мача,
    не остајте!
Сетите се Господа тамо далеко,
    и Јерусалим у срцу носите.

51 Осрамоћени смо,
    јер смо чули за ругло.
    Лица нам је покрила срамота,
јер су туђинци дошли
    у Светилишта Господњег Дома.

52 „Зато, ево, долазе дани – говори Господ –
    казнићу његове идоле
и по свој земљи својој
    роптаће на самрти.
53 У небеса нека се Вавилон дигне,
    нека се утврди у висини у свој сили својој,
    али ја шаљем затираче на њега
        – говори Господ.

54 Чујте вапај из Вавилона!
    Разарање велико из земље халдејске!
55 Јер Господ сатире Вавилон,
    вреву његову ућуткује.
И бучаће његови таласи као многе воде,
    галамиће гласови њихови.
56 Затирач долази на Вавилон.
    Поробиће његове ратнике,
    поломиће лукове њихове,
јер Господ је Бог који плаћа
    и сигурно истом мером враћа.
57 Опићу његове главаре и мудраце његове,
    његове господаре, достојанственике његове и његове ратнике.
И заспаће довека и будити се неће –
    говори Цар,
    Господ над војскама му је име.“

58 Овако каже Господ над војскама:

„Широке зидине Вавилона ће срушити,
    а врата његова висока ће ватром спалити.
Народи су радили узалуд,
    људи су за ватру ринтали.“

59 Ово је налог који је пророк Јеремија издао Сораји, Ниријином сину и Масијином унуку, када је са Јудиним царем Седекијом отишао у Вавилон, четврте године његове владавине. А Сораја је био главни коморник. 60 Наиме, Јеремија му је у једну књигу записао све зло које ће стићи Вавилон, баш све ове поруке које су записане о Вавилону. 61 А онда је Јеремија рекао Сораји: „Чим дођеш у Вавилон пази да наглас прочиташ све ове речи. 62 Реци: ’О, Господе! Ти си објавио да ћеш разорити ово место, да у њему не остане потомака људи ни стоке, већ да буде пустош довека.’ 63 И када завршиш са читањем, вежи ову књигу за камен и баци је посред Еуфрата. 64 А онда реци: ’Овако ће Вавилон да потоне и неће се дићи, због зла које доносим на њега! Малаксаће!’“

Овде се завршавају Јеремијине поруке.

Footnotes

  1. 51,1 Криптографски, шифровани назив за Халдејце тј. Вавилонце.
  2. 51,5 Вавилонска, халдејска земља, према ст. 4.
  3. 51,41 Загонетно име цара Вавилона.

51 Овако каже ГОСПОД:

»Ево, дићи ћу против Вавилона
    и житеље Лев-Камаја,
    ветар разорни.
Послаћу странце у Вавилон
    да га развеју и опустоше му земљу.
Опколиће га са свих страна
    у дан његове несреће.
Нека му стрелац не натегне лук,
    нека не навуче оклоп.
Не штедите његове младиће,
    војску му докраја затрите.
Падаће побијени по земљи Халдејаца,
    прободени по њеним улицама.
Јер, Израела и Јуду није оставио
    њихов Бог, ГОСПОД над војскама,
иако им је земља пуна кривице
    пред Свецем Израеловим.

»Бежите из Вавилона,
    живот спасавајте,
    да не погинете због његових греха.
Јер, ово је време освете ГОСПОДЊЕ –
    платиће му према његовим заслугама.
Вавилон је био
    златан пехар у руци ГОСПОДЊОЈ,
    пехар који цео свет опи.
Народи су његово вино пили,
    па полудели.
Вавилон ће изненада пасти
    и разбити се.
    Закукајте за њим.
Дајте мелем за његове ране,
    можда ће се излечити.

»‚Лечили бисмо Вавилон,
    али он се не може излечити.
Оставимо га,
    па хајде да се сваки од нас
    у своју земљу врати.
Јер, његова осуда досеже до неба,
    високо под облаке се диже.‘

10 »‚ГОСПОД нас је оправдао.
    Хајде да на Сиону испричамо
    шта је ГОСПОД, наш Бог, учинио.‘

11 »Наоштрите стреле, узмите штитове!
    ГОСПОД подстаче цареве Међана,
    јер је наумио да затре Вавилон.
То је освета ГОСПОДЊА,
    освета за његов Храм.
12 Барјак дигните под зидинама Вавилона!
    Појачајте страже!
Разместите осматраче!
    Поставите заседу!
ГОСПОД ће извршити свој наум –
    све што је изрекао против житељâ Вавилона.
13 Ти који живиш крај многих вода
    и имаш блага у изобиљу,
крај ти је дошао,
    окончање твог непоштеног добитка.
14 ГОСПОД над војскама самим собом се заклео:
    испунићу те људима као скакавцима
    и они ће победнички поклич извикивати.

15 »ГОСПОД је својом силом начинио земљу,
    својом мудрошћу успоставио свет
    и својом умношћу разапео небеса.
16 Када он загрми, воде на небесима захуче.
    Он чини да се облаци дигну с крајева земље.
Муње шаље с кишом
    и ветар изводи из својих спремишта.
17 Сваки човек је бесловесна незналица.
    Сваког златара његов идол срамоти,
јер сви његови ликови су варка –
    нема у њима даха.
18 Ништавни су, смешне творевине;
    кад њихова казна стигне, нестаће.
19 А Бог[a] Јаковљев није као они,
    јер он је све створио.
Израел је племе његовог поседа.
    ГОСПОД над војскама му је име.

20 »Ти си мој маљ, моје бојно оружје;
    тобом разбијам народе,
    тобом затирем царства,
21 тобом разбијам коња и јахача,
    тобом разбијам борна кола и возача,
22 тобом разбијам човека и жену,
    тобом разбијам старца и дете,
    тобом разбијам младића и девојку,
23 тобом разбијам пастира и стадо,
    тобом разбијам ратара и волове,
    тобом разбијам управитеље и службенике.

24 »Теби наочиглед
    узвратићу Вавилону
    и свим житељима Халдеје
за све зло које су учинили на Сиону«,
    говори ГОСПОД.

25 »Ево ме против тебе, Горо уништитељска,
    која цео свет уништаваш«,
    говори ГОСПОД.
»Испружићу руку против тебе,
    скотрљати те са литица
    и учинити од тебе спаљену гору.
26 Из тебе се више неће узети
    ниједан камен да буде угаони,
ниједан камен да буде темељац,
    јер ћеш остати пуста довека«,
    говори ГОСПОД.

27 »Дигните барјак у земљи!
    У овнујски рог дуните међу народима!
Спремите народе против њега,
    позовите на њега царства:
    Арарат, Мини и Ашкеназ.
Против њега поставите заповедника,
    пошаљите коње као рој скакаваца.
28 Спремите народе против њега:
    цареве Међана,
њихове управитеље и службенике
    и све земље којима управљају.
29 Земља подрхтава и тресе се,
    јер се извршавају науми ГОСПОДЊИ:
да земљу вавилонску
    претвори у пустош ненастањену.
30 Вавилонски ратници одусташе од борбе,
    остадоше у својим тврђавама.
Снага их издаде,
    постадоше као жене.
Вавилонски станови су у пламену,
    поломљене преворнице капија.
31 Весник стиже весника
    и гласник гласника
да јаве цару Вавилона
    да му је цео град заузет,
32 газови освојени,
    мочваре запаљене,
    а војници уплашени.«

33 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов:
    »Кћи вавилонска је као гумно
у време када се по њему гази.
    Још мало, и биће време да се жање.«

34 »Прождро нас је Навуходоносор, цар Вавилона,
    скршио нас, празан крчаг направио од нас.
Као змија нас је прогутао,
    желудац напунио нашим посластицама,
    па нас испљунуо.
35 Насиље над нашим телом
    нека се врати Вавилону«,
    говоре житељи Сиона.
»Нека наша крв падне
    на становнике Халдеје«,
    говоре житељи Јерусалима.

36 Стога овако каже ГОСПОД:
    »Ево, одбранићу вас у вашој парници
    и осветити вас.
Исушићу му море
    и учинити да му пресахну извори.
37 Вавилон ће бити гомила рушевина,
    јазбина шакалима,
предмет згражавања и цоктања,
    место ненастањено.
38 Као лавићи ричу Вавилонци,
    као лављи младунци реже.
39 Док су тако раздражени,
    спремићу им гозбу и опити их,
да се провеселе,
    па вечним сном заспе
и више се не пробуде«,
    говори ГОСПОД.
40 »Одвешћу их као овце на клање,
    као јарце и овнове.

41 »Како ће Шешах[b] бити заузет,
    освојен град од целог света хваљен!
Каква грозота ће Вавилон постати
    међу народима!
42 Море ће се дићи над Вавилоном,
    прекрити га његови хучећи таласи.
43 Градови ће му постати пустош,
    земља сува, пустињска,
у којој ниједан човек не живи
    нити кроз њу путује.
44 Казнићу Бела у Вавилону
    и учинити да испљуне све што је прогутао.
Народи се више неће сливати у Вавилон.
    Пашће његове зидине.

45 »Изађи из њега, мој народе!
    Нека свако спасава свој живот
    од љутог гнева ГОСПОДЊЕГ.
46 Не обесхрабрујте се
    и не бојте се гласина које ћете чути у земљи.
Једне године гласине овакве,
    а друге онакве,
о насиљу у земљи
    и о владару који се дигао на другог владара.
47 Јер, ево, доћи ће време
    када ћу казнити Вавилонове идоле.
Сва земља ће му бити извргнута срамоти,
    а сви побијени попадати по њој.
48 Тада ће небо и земља
    и све што је у њима
клицати од радости над Вавилоном,
    јер ће га са севера
напасти уништитељи«,
    говори ГОСПОД.
49 »Вавилон мора пасти
    због побијених Израелових,
као што су због Вавилона
    по целом свету падали побијени.
50 Умакли сте мачу;
    идите, не оклевајте!
Сећајте се ГОСПОДА у далекој земљи
    и на Јерусалим мислите.«

51 »Извргнути смо срамоти,
    јер су нас увредили,
и стид нас обузима,
    јер су странци ушли
    у светиње Дома ГОСПОДЊЕГ.«

52 »Ево долази време«,
    говори ГОСПОД,
»када ћу казнити његове идоле,
    а по целој ће му земљи јаукати рањеници.
53 Ако се Вавилон и до неба попне
    и ојача своје високо утврђење,
уништитеље ћу послати на њега«,
    говори ГОСПОД.
54 »Крици се чују из Вавилона,
    звук великог уништења из земље Халдејаца.
55 ГОСПОД ће опустошити Вавилон
    и ућуткати његову велику буку.
Непријатељ ће надирати у таласима,
    хучећи као велике воде;
    разлегаће се звук њихових гласова.
56 Уништитељ ће навалити на Вавилон,
    заробити му ратнике
    и поломити им лукове.
Јер, ГОСПОД је Бог одмазде
    и плаћа према заслузи.
57 Опићу му службенике и мудраце,
    управитеље, заповеднике и ратнике,
да вечним сном заспе
    и више се не пробуде«,
    говори Цар, чије је име ГОСПОД над војскама.

58 Овако каже ГОСПОД над војскама:
    »Сравњене ће бити дебеле зидине Вавилона
    и запаљене његове високе капије.
Узалуд се народи муче –
    труд народâ нестаје у огњу.«

59 Налог који је Јеремија дао високом службенику Сераји сину Нерије сина Махсејиног када је овај полазио у Вавилон са Цидкијом, царем Јуде, четврте године његове владавине. 60 Јеремија је био написао на свитку све несреће које ће снаћи Вавилон – све што је забележено о Вавилону.

61 Он рече Сераји: »Када стигнеш у Вавилон, постарај се да јавно прочиташ све ове речи, 62 а потом реци: ‚ГОСПОДЕ, рекао си да ћеш уништити ово место, па у њему више нико неће живети, ни човек ни животиња, него ће бити пусто довека.‘ 63 Када прочиташ овај свитак, вежи за њега камен, па га баци у реку Еуфрат. 64 Онда реци: ‚Овако ће потонути Вавилон и више се неће дићи због несреће коју ћу довести на њега.‘«

Овде завршавају Јеремијине речи.

Footnotes

  1. 51,19 Бог Дословно: Део.
  2. 51,41 Шешах То јест: Вавилон.

51 This is what the Lord says:

“See, I will stir(A) up the spirit of a destroyer
    against Babylon(B) and the people of Leb Kamai.[a]
I will send foreigners(C) to Babylon
    to winnow(D) her and to devastate her land;
they will oppose her on every side
    in the day(E) of her disaster.
Let not the archer string his bow,(F)
    nor let him put on his armor.(G)
Do not spare her young men;
    completely destroy[b] her army.
They will fall(H) down slain in Babylon,[c]
    fatally wounded in her streets.(I)
For Israel and Judah have not been forsaken(J)
    by their God, the Lord Almighty,
though their land[d] is full of guilt(K)
    before the Holy One of Israel.

“Flee(L) from Babylon!
    Run for your lives!
    Do not be destroyed because of her sins.(M)
It is time(N) for the Lord’s vengeance;(O)
    he will repay(P) her what she deserves.
Babylon was a gold cup(Q) in the Lord’s hand;
    she made the whole earth drunk.
The nations drank her wine;
    therefore they have now gone mad.
Babylon will suddenly fall(R) and be broken.
    Wail over her!
Get balm(S) for her pain;
    perhaps she can be healed.

“‘We would have healed Babylon,
    but she cannot be healed;
let us leave(T) her and each go to our own land,
    for her judgment(U) reaches to the skies,
    it rises as high as the heavens.’

10 “‘The Lord has vindicated(V) us;
    come, let us tell in Zion
    what the Lord our God has done.’(W)

11 “Sharpen the arrows,(X)
    take up the shields!(Y)
The Lord has stirred up the kings(Z) of the Medes,(AA)
    because his purpose(AB) is to destroy Babylon.
The Lord will take vengeance,(AC)
    vengeance for his temple.(AD)
12 Lift up a banner(AE) against the walls of Babylon!
    Reinforce the guard,
station the watchmen,(AF)
    prepare an ambush!(AG)
The Lord will carry out his purpose,(AH)
    his decree against the people of Babylon.
13 You who live by many waters(AI)
    and are rich in treasures,(AJ)
your end has come,
    the time for you to be destroyed.(AK)
14 The Lord Almighty has sworn by himself:(AL)
    I will surely fill you with troops, as with a swarm of locusts,(AM)
    and they will shout(AN) in triumph over you.

15 “He made the earth by his power;
    he founded the world by his wisdom(AO)
    and stretched(AP) out the heavens by his understanding.(AQ)
16 When he thunders,(AR) the waters in the heavens roar;
    he makes clouds rise from the ends of the earth.
He sends lightning with the rain(AS)
    and brings out the wind from his storehouses.(AT)

17 “Everyone is senseless and without knowledge;
    every goldsmith is shamed by his idols.
The images he makes are a fraud;(AU)
    they have no breath in them.
18 They are worthless,(AV) the objects of mockery;
    when their judgment comes, they will perish.
19 He who is the Portion(AW) of Jacob is not like these,
    for he is the Maker of all things,
including the people of his inheritance(AX)
    the Lord Almighty is his name.

20 “You are my war club,(AY)
    my weapon for battle—
with you I shatter(AZ) nations,(BA)
    with you I destroy kingdoms,
21 with you I shatter horse and rider,(BB)
    with you I shatter chariot(BC) and driver,
22 with you I shatter man and woman,
    with you I shatter old man and youth,
    with you I shatter young man and young woman,(BD)
23 with you I shatter shepherd and flock,
    with you I shatter farmer and oxen,
    with you I shatter governors and officials.(BE)

24 “Before your eyes I will repay(BF) Babylon(BG) and all who live in Babylonia[e] for all the wrong they have done in Zion,” declares the Lord.

25 “I am against(BH) you, you destroying mountain,
    you who destroy the whole earth,”(BI)
declares the Lord.
“I will stretch out my hand(BJ) against you,
    roll you off the cliffs,
    and make you a burned-out mountain.(BK)
26 No rock will be taken from you for a cornerstone,
    nor any stone for a foundation,
    for you will be desolate(BL) forever,”
declares the Lord.

27 “Lift up a banner(BM) in the land!
    Blow the trumpet among the nations!
Prepare the nations for battle against her;
    summon against her these kingdoms:(BN)
    Ararat,(BO) Minni and Ashkenaz.(BP)
Appoint a commander against her;
    send up horses like a swarm of locusts.(BQ)
28 Prepare the nations for battle against her—
    the kings of the Medes,(BR)
their governors and all their officials,
    and all the countries they rule.(BS)
29 The land trembles(BT) and writhes,
    for the Lord’s purposes(BU) against Babylon stand—
to lay waste(BV) the land of Babylon
    so that no one will live there.(BW)
30 Babylon’s warriors(BX) have stopped fighting;
    they remain in their strongholds.
Their strength is exhausted;
    they have become weaklings.(BY)
Her dwellings are set on fire;(BZ)
    the bars(CA) of her gates are broken.
31 One courier(CB) follows another
    and messenger follows messenger
to announce to the king of Babylon
    that his entire city is captured,(CC)
32 the river crossings seized,
    the marshes set on fire,(CD)
    and the soldiers terrified.(CE)

33 This is what the Lord Almighty, the God of Israel, says:

“Daughter Babylon(CF) is like a threshing floor(CG)
    at the time it is trampled;
    the time to harvest(CH) her will soon come.(CI)

34 “Nebuchadnezzar(CJ) king of Babylon has devoured(CK) us,(CL)
    he has thrown us into confusion,
    he has made us an empty jar.
Like a serpent he has swallowed us
    and filled his stomach with our delicacies,
    and then has spewed(CM) us out.
35 May the violence(CN) done to our flesh[f] be on Babylon,”
    say the inhabitants of Zion.
“May our blood be on those who live in Babylonia,”
    says Jerusalem.(CO)

36 Therefore this is what the Lord says:

“See, I will defend your cause(CP)
    and avenge(CQ) you;
I will dry up(CR) her sea
    and make her springs dry.
37 Babylon will be a heap of ruins,
    a haunt(CS) of jackals,
an object of horror and scorn,(CT)
    a place where no one lives.(CU)
38 Her people all roar like young lions,(CV)
    they growl like lion cubs.
39 But while they are aroused,
    I will set out a feast for them
    and make them drunk,(CW)
so that they shout with laughter—
    then sleep forever(CX) and not awake,”
declares the Lord.(CY)
40 “I will bring them down
    like lambs to the slaughter,
    like rams and goats.(CZ)

41 “How Sheshak[g](DA) will be captured,(DB)
    the boast of the whole earth seized!
How desolate(DC) Babylon will be
    among the nations!
42 The sea will rise over Babylon;
    its roaring waves(DD) will cover her.
43 Her towns will be desolate,
    a dry and desert(DE) land,
a land where no one lives,
    through which no one travels.(DF)
44 I will punish Bel(DG) in Babylon
    and make him spew out(DH) what he has swallowed.
The nations will no longer stream to him.
    And the wall(DI) of Babylon will fall.

45 “Come out(DJ) of her, my people!
    Run(DK) for your lives!
    Run from the fierce anger(DL) of the Lord.
46 Do not lose heart(DM) or be afraid(DN)
    when rumors(DO) are heard in the land;
one rumor comes this year, another the next,
    rumors of violence in the land
    and of ruler against ruler.
47 For the time will surely come
    when I will punish the idols(DP) of Babylon;
her whole land will be disgraced(DQ)
    and her slain will all lie fallen within her.(DR)
48 Then heaven and earth and all that is in them
    will shout(DS) for joy over Babylon,
for out of the north(DT)
    destroyers(DU) will attack her,”
declares the Lord.

49 “Babylon must fall because of Israel’s slain,
    just as the slain in all the earth
    have fallen because of Babylon.(DV)
50 You who have escaped the sword,
    leave(DW) and do not linger!
Remember(DX) the Lord in a distant land,(DY)
    and call to mind Jerusalem.”

51 “We are disgraced,(DZ)
    for we have been insulted
    and shame covers our faces,
because foreigners have entered
    the holy places of the Lord’s house.”(EA)

52 “But days are coming,” declares the Lord,
    “when I will punish her idols,(EB)
and throughout her land
    the wounded will groan.(EC)
53 Even if Babylon ascends to the heavens(ED)
    and fortifies her lofty stronghold,
    I will send destroyers(EE) against her,”
declares the Lord.

54 “The sound of a cry(EF) comes from Babylon,
    the sound of great destruction(EG)
    from the land of the Babylonians.[h]
55 The Lord will destroy Babylon;
    he will silence(EH) her noisy din.
Waves(EI) of enemies will rage like great waters;
    the roar of their voices will resound.
56 A destroyer(EJ) will come against Babylon;
    her warriors will be captured,
    and their bows will be broken.(EK)
For the Lord is a God of retribution;
    he will repay(EL) in full.
57 I will make her officials(EM) and wise(EN) men drunk,(EO)
    her governors, officers and warriors as well;
they will sleep(EP) forever and not awake,”
    declares the King,(EQ) whose name is the Lord Almighty.

58 This is what the Lord Almighty says:

“Babylon’s thick wall(ER) will be leveled
    and her high gates(ES) set on fire;
the peoples(ET) exhaust(EU) themselves for nothing,
    the nations’ labor is only fuel for the flames.”(EV)

59 This is the message Jeremiah the prophet gave to the staff officer Seraiah son of Neriah,(EW) the son of Mahseiah, when he went to Babylon with Zedekiah(EX) king of Judah in the fourth(EY) year of his reign. 60 Jeremiah had written on a scroll(EZ) about all the disasters that would come upon Babylon—all that had been recorded concerning Babylon. 61 He said to Seraiah, “When you get to Babylon, see that you read all these words aloud. 62 Then say, ‘Lord, you have said you will destroy this place, so that neither people nor animals will live in it; it will be desolate(FA) forever.’ 63 When you finish reading this scroll, tie a stone to it and throw it into the Euphrates.(FB) 64 Then say, ‘So will Babylon sink to rise no more(FC) because of the disaster I will bring on her. And her people(FD) will fall.’”(FE)

The words of Jeremiah end(FF) here.

Footnotes

  1. Jeremiah 51:1 Leb Kamai is a cryptogram for Chaldea, that is, Babylonia.
  2. Jeremiah 51:3 The Hebrew term refers to the irrevocable giving over of things or persons to the Lord, often by totally destroying them.
  3. Jeremiah 51:4 Or Chaldea
  4. Jeremiah 51:5 Or Almighty, / and the land of the Babylonians
  5. Jeremiah 51:24 Or Chaldea; also in verse 35
  6. Jeremiah 51:35 Or done to us and to our children
  7. Jeremiah 51:41 Sheshak is a cryptogram for Babylon.
  8. Jeremiah 51:54 Or Chaldeans