Add parallel Print Page Options

Суд над злим царевима Јуде

22 Господ је овако рекао: „Сиђи до царевог двора у Јуди и тамо им објави ову реч. Реци: ’Чуј Господњу реч, царе Јудин, што седиш на Давидовом престолу – ти, твоје слуге и твој народ што улази на ова врата! Овако каже Господ: поступајте право и праведно. Од тлачитеља избављајте покраденог. Дошљака, сироче и удовицу не злостављајте и не тлачите. Не проливајте крв невиних на овом месту! Јер ако ово будете предано радили, тада ће на врата двора овог улазити цареви који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихове слуге и њихов народ. А не будете ли послушали ове речи, собом се заклињем – говори Господ – овај ће двор постати пустош!’“

Јер овако каже Господ за двор Јудиног цара:

„Мени си ти као Галад и врх Ливана,
    али ћу те стварно претворити у пустињу,
    у градове расељене.
Затирача спремам на тебе,
    све до једног наоружаног!
Најбоље ће твоје кедрове посећи
    и у ватру бацити.

Многи ће народи пролазити поред овог града, па ће се међусобно питати: ’Зашто је Господ поступио овако са великим градом овим?’ И одговориће: ’Зато што су напустили савез Господа, Бога свога, па су се клањали другим боговима и служили су им.’“

10 Не оплакујте мртвог и не жалите за њим!
    Него горко јецајте за оним што одлази,
да се више не врати
    и не види свој родни крај.

11 Овако каже Господ о Салуму[a], сину Јудиног цара Јосије, постављеном на место свог оца Јосије и који је отишао из овог места: „Он се никада више неће вратити. 12 Тамо где су га одвели, у изгнанство, тамо ће и да умре. Ову земљу он никада више неће видети.

13 Тешко ономе што кућу неправедно кући,
    и одаје горње, али не по правди;
коме сународник ради без накнаде
    и који не даје трудбенику плату.
14 Јер тај каже: ’Сазидаћу себи кућу повелику
    и простране горње собе.’
Отвориће за себе прозоре,
    па кедром облаже и црвеним боји.

15 Зар ти владаш
    да би се кедровином разметао?
Зар твој отац није и јео и пио,
    зар није праведно и правично радио,
    па му је било добро?
16 Бранио је сиромаха и убогог.
    И онда је било добро.
Не значи ли то познавати мене?
    – говори Господ.
17 Али твоје очи и твоје срце
    не теже ничем сем непоштеном добитку
и проливању крви невинога,
    да би тлачио и изнуђивао.“

18 Овако каже Господ о Јоакиму, сину Јудиног цара Јосије:

„Неће за њим зажалити:
    ’Јао, брате мој! Јао, сестро!’
Неће за њим зажалити:
    ’Јао, господару! Јао његово величанство!’
19 Сахраниће га као што магарца сахрањују.
    Одвући ће га и бацити
    подаље од врата Јерусалима.

20 Попни се на Ливан и вичи!
    На Васану гласом зајечи
и завичи са Аварима,
    јер су сатрвени сви твоји љубавници.
21 А ја сам ти говорио у твом благостању,
    а ти си рекао: ’Нећу да слушам!’
И то ти је био пут још од младости твоје –
    да не слушаш мој глас.
22 Свим твојим пастирима ветар пастир ће да буде,
    а и твоји љубавници ће отићи у изгнанство.
А онда ћеш се баш застидети и понижен ћеш бити
    због свих својих зала.
23 Ти што седиш на ’Ливану’,
    угнежден у кедровину:
како ћеш стењати кад те спопадну трудови
    и бол као породиљу!

24 Живота ми мога – говори Господ – све да Хонија[b], син Јудиног цара Јоакима, буде и печатни прстен на десној руци мојој, и оданде ћу те стргнути. 25 Предаћу те у руке онима који ти о глави раде, у руке оних од којих стрепиш, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке Халдејаца. 26 Избацићу и тебе и мајку твоју која те родила у другу земљу, тамо где се нисте родили. И тамо ћете умрети. 27 А у земљу у коју им душа жуди да се врати, вратити се неће.“

28 Је ли крчаг презрен и полупан овај човек Хонија?
    Или је посуда коју нико неће?
Зашто су одбачени и он и његово потомство,
    истерани у земљу која им је туђа?
29 О, земљо! О, земљо!
    О, земљо, чуј реч Господњу!
30 Овако каже Господ:
„Запиши: овај човек је као без порода
    и неће напредовати за живота свога.
Неће напредовати нико од његових потомака,
    нико неће седети на престолу Давидовом
    да би поново владао Јудом.

Footnotes

  1. 22,11 Друго име цара Јоахаза.
  2. 22,24 Јехонија.

Суд над злим царевима

22 Овако каже ГОСПОД: »Сиђи до палате цара Јуде и тамо објави ову реч: ‚Чуј реч ГОСПОДЊУ, царе Јуде, ти који седиш на Давидовом престолу – ти, твоји службеници и твој народ који пролази кроз ове капије. Овако каже ГОСПОД: Чините оно што је право и праведно. Избављајте опљачканога из руку његовог тлачитеља. Не чините нажао дошљаку, сирочету или удовици и не злостављајте их. И не проливајте недужну крв на овоме месту. Јер, ако се заиста будете држали ових заповести, онда ће цареви који седе на Давидовом престолу пролазити кроз капије ове палате, возећи се на колима и јашући на коњима, у пратњи својих службеника и народа. Али, ако не послушате ове заповести‘, говори ГОСПОД, ‚самим собом се заклињем да ће ова палата постати развалина.‘

»Јер, овако каже ГОСПОД о палати цара Јуде:

»Иако си ми као Гилад,
    као врх Либана,
учинићу да будеш као пустиња,
    као градови ненастањени.
Одвојићу за тебе уништитеље,
    свакога с његовим оружјем,
и они ће посећи твоје најбоље кедрове
    и побацати их у огањ.

»Људи из многих народа пролазиће крај овога града и питати један другога: ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овом великом граду?‘ А одговор ће бити: ‚Зато што су оставили Савез ГОСПОДА, свога Бога, и клањали се другим боговима и служили им.‘«

10 Не плачите за мртвацем
    и не кукајте за њим,
него плачите горко за изгнаником,
    јер се никад неће вратити
    и више неће видети земљу у којој се родио.

11 Јер, овако каже ГОСПОД о Шалуму сину Јосијином, који је наследио свога оца као цар Јуде, али је морао да оде са овог места: »Никада се неће вратити. 12 Умреће у месту у које су га одвели у сужањство и више неће видети ову земљу.«

13 »Тешко оном ко своју кућу гради неправедношћу
    и горње одаје неправдом,
терајући ближње да раде без накнаде,
    не плаћајући их за њихов труд.
14 Он говори: ‚Саградићу себи велику палату,
    с пространим горњим одајама.‘
И пробија на њој велика окна,
    облаже је кедровином и боји у црвено.
15 Зар си зато цар
    што за кедровином жудиш?
    Зар твој отац није имао да једе и пије?
Чинио је што је право и праведно,
    и било му је добро.
16 Бранио је права сиромаха и убогога,
    и било му је добро.
Зар баш то не значи познавати мене?«
    говори ГОСПОД.
17 »А твоје очи и срце окренути су
    само непоштеном добитку,
проливању недужне крви,
    тлачењу и сатирању.«

18 Стога овако каже ГОСПОД о Јехојакиму сину Јосијином, цару Јуде:

»За њим неће закукати: ‚Авај, брате мој!
    Авај, сестро моја!‘
За њим неће закукати: ‚Авај, господару!
    Авај, величанство!‘
19 Сахрана ће му бити као сахрана магарчева
    – одвући ће га и бацити
    ван капија Јерусалима.

20 »Попни се на Либан и вичи,
    нека ти се глас чује у Башану,
вичи са Аварима,
    јер сви су твоји љубавници сатрвени.
21 Опоменуо сам те док си живео у благостању,
    али ти рече: ‚Нећу да слушам!‘
Такав си био од младости
    – ниси ме слушао.
22 Ветар ће ти развејати све пастире,
    у изгнанство ће отићи твоји љубавници.
Тада ћеш се стидети и срамити
    због све своје опакости.
23 Ти који станујеш на Либану,
    који се по кедровима гнездиш,
како ћеш само стењати када те спопадну болови,
    болови као у жене у трудовима!

24 »Тако ми живота«, говори ГОСПОД, »чак када би ти, Јоахине[a] сине Јехојакимов, царе Јуде, био печатни прстен на мојој десници, ипак бих те стргнуо. 25 Предаћу те у руке онима који хоће да ти одузму живот, онима којих се плашиш – Навуходоносору, цару Вавилона, и Халдејцима. 26 Бацићу тебе и мајку која те родила у другу земљу, у којој се нисте родили, и тамо ћете умрети. 27 Никада се нећете вратити у земљу у коју ћете жудети да се вратите.«

28 Зар је овај човек Јоахин
    посуда презрена, разбијена,
    суд који нико неће?
Зашто да он и његова деца буду отерани,
    бачени у земљу коју не знају?
29 О, земљо, земљо, земљо,
    чуј реч ГОСПОДЊУ!
30 Овако каже ГОСПОД:
    »Упишите овога човека као да нема деце,
као човека који неће успети у животу,
    јер ниједан од његових потомака
неће успети да седне на Давидов престо
    и да влада над Јудом.«

Footnotes

  1. 22,24 Јоахине Дословно: Конија; исто и у 28. стиху.