’Не учите се путу народа
    и не плашите се небеских знакова
    којих се плаше народи.
³ Јер су обичаји тих народа празни.
    Ето, то је тек дрво из шуме које је неко посекао,
    дело уметникове алатке.
⁴ Украсио га је сребром и златом.
    Клиновима и чекићима га учвршћују
    да се не клати!
⁵ Личе на страшило у леји за краставце.
    Не говоре,
и морају да се носе, јер не ходају.
    Не плаши их се!
Они не могу да науде,
    а не могу ни шта добро да ураде.’“
⁶ Нико није као ти, о, Господе!
    Велики си,
    и велико је твоје силно име.
⁷ Ко се не би бојао тебе,
    Царе народа?
    Јер теби то доликује.
Међу свим мудрацима народа
    и по свим њиховим царствима
    нема никог као што си ти.
⁸ Сви су глупи и безумни,
    јер је ништа поука од дрвета.
⁹ Из Тарсиса доносе ковано сребро
    и злато из Уфаза,
дело уметника и рукотворину златара.
    Одећа им је љубичаста и скерлетна
    и све је то дело вештих људи.
¹⁰ А Господ је истински Бог!
    Он је Бог живи и вечни цар.
Од његовог гнева тресе се земља,
    и народи не могу да истрпе јарост његову.

¹² Он је силом својом начинио земљу.
    Мудрошћу својом он је основао васељену,
    и својом је разборитошћу разапео небеса.
¹³ Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
    Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
    и изводи ветар из својих ризница.

¹⁷ Покупи са земље свој завежљај,
    ти која живиш под опсадом.
¹⁸ Јер овако каже Господ:
    „Ево, сад ћу као праћком
    да из земље избацим становнике.
Стиснућу их, да могу да схвате.“

²³ Знам ја, о, Господе, да човек није владар свог пута,
    и да онај који хода не управља својим корацима.
²⁴ Покарај ме, Господе, ал’ само по правди;
    не у свом гневу,
    да ме не нестане.
²⁵ Излиј свој гнев на народе
    што те не познају,
на родове који твоје име не призивају.
Јер су они гутали Јакова и прогутали,
    и прождрли су га,
    насеље му у пустош претворили.