Књига пророка Језекиља 31
New Serbian Translation
Фараон, поносни кедар
31 У једанаестој години, трећег месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, реци фараону, египатском цару, и његовом мноштву:
’Коме ли си сличан по својој величини?
3 Погледај Асирију!
Она је била као кедар на Ливану:
дивних грана, сеновите крошње.
Растом је био веома висок,
међу облаке врх му се винуо.
4 Воде су му дале да порасте,
дубинске су га воде уздигле.
Око стабла су му текле реке,
потоке је своје одаслао
да напаја све пољско дрвеће.
5 Стога је висином надвисио све пољско дрвеће,
многе су му гране израсле,
у дужину су му огранци отишли,
од обилних се вода разгранали.
6 У његовим гранама
гнездиле су се све птице небеске,
испод његових грана
рађале се све пољске звери,
а у његовом хладу
седели сви велики народи.
7 Диван је био у својој величини
и дужини својих грана,
јер му је корен био крај обилних вода.
8 Кедрови у Божијем врту
нису могли да се мере с њим,
чемпреси нису били равни његовим гранама,
платани нису могли да се пореде с његовим гранама;
ниједно дрво у Божијем врту
није му било равно по лепоти.
9 Подарио сам му лепоту –
многе гране –
па су му завидела
сва дрвета еденска у Божијем врту.
10 Зато говори Господ Бог: зато што се уздигао својим растом, и дигао свој врх међу облаке, и понео се у срцу због своје висине, 11 предаћу га у руке најсилнијем међу народима, да поступа с њим према његовој опакости. Зато сам га протерао. 12 Посекли су га странци, најокрутнији међу народима, и оставили га. Све су му гране попадале по горама и по свим долинама, огранци му леже сломљени по свим клисурама земље. Сви су народи земаљски отишли из његовог хлада и напустили га. 13 На његовом обореном стаблу гнезде се све птице небеске, а међу његовим гранама бораве све звери пољске. 14 То је због тога да се ниједно дрво крај воде не поноси својом висином, и не диже свој врх међу облаке, и да ниједно наводњавано дрво својом висином не досегне до њих. Јер сви су они на смрт осуђени, бачени у најниже крајеве земље међу синове људске, с онима што силазе у раку.
15 Говори Господ Бог: онога дана кад је кедар сишао у Свет мртвих[a], уприличих туговање; ради њега сам бездан покрио и реке његове зауставио, те стадоше силне воде. Због њега сам Ливан у жалост завио, због њега се све пољско дрвеће осушило. 16 Од праска његовог пада сам потресао све народе када сам га сурвао у Свет мртвих, с онима што силазе у раку. Тада се све дрвеће еденско, најпробраније и најбоље на Ливану, све што воду прима, утешило у најдубљим деловима под земљом. 17 У Свет мртвих сиђоше и они што су пали од мача, мишица његова, и они који су седели под његовим хладом.
18 Ето коме си сличан по слави и величини! С еденским си дрвећем сурван у најниже крајеве под земљом. Стога ћеш лећи међу необрезане, међу оне који падоше од мача.
То је фараон и све његово мноштво – говори Господ Бог.’“
Footnotes
- 31,15 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.
Језекиљ 31
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Прича о либанском кедру
31 Првога дана трећег месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, реци фараону, цару Египта, и мноштву његовог народа:
»‚Ко је као ти по величанствености?
3 Погледај Асирију:
некада је била кедар либански,
с красним гранама што засењиваху шуму,
високог дебла с врхом до облака.
4 Воде га отхранише,
подземне реке учинише високим:
напајале су место на ком је израстао
и своје рукавце шириле до сваког дрвета.
5 Тако он надвиси све дрвеће.
Стубови му се намножише
и гране издужише од обиља воде.
6 Све птице су се гнездиле међу његовим стубовима,
све дивље животиње котиле под његовим гранама,
сви велики народи живели у хладу његовом.
7 Био је величанствен у својој лепоти,
са својим дугим стубовима,
јер му је корење сезало до великих вода.
8 Кедрови у Божијем врту нису му били равни,
борови се нису могли мерити са његовим стубовима
ни платане с његовим гранама –
ниједно дрво у Божијем врту
није му било равно по лепоти.
9 Ја сам га учинио лепим и тако гранатим,
и све дрвеће у Едену, Божијем врту, завидело му је.
10 »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што се тако високо издигао, пружајући врх до облакâ, и зато што се узохолио због своје висине, 11 предао сам га у руке владару над народима, да с њим поступи према његовој опакости. Одбацио сам га, 12 и странци, најбезочнији од народâ, посекоше га и оставише. Стубови му попадаше по горама и свим долинама, гране му се поломише по свим клисурама у земљи. И сви народи на земљи изађоше из његовог хлада и оставише га. 13 Све птице слетеше на пало дрво и све дивље животиње завукоше се међу његове гране. 14 Зато нека се друго дрвеће крај водâ никада не издиже високо, пружајући врх до облакâ. Нека ниједно друго дрво тако добро напајано водом никада не досегне такву висину. Јер, све такво дрвеће одређено је за смрт, за Подземље, међу смртним људима, са онима који силазе у гробну јаму.
15 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када је дрво оборено у Шеол, у знак жалости затворио сам подземне реке и зауставио њихове рукавце, и њихове обилне воде престале су да теку. Због њега заогрнух Либан црнином, и све дрвеће се осуши. 16 Када сам га оборио у Шеол са онима који силазе у гробну јаму, на звук његовог пада народи задрхташе. Тада се све еденско дрвеће, најбоље и најлепше са Либана, све дрвеће које је било добро наводњено, утеши у Подземљу. 17 Они који су живели у његовој сенци, његови савезници међу народима, и они сиђоше у Шеол с њим и придружише се погинулима од мача.
18 »‚Које од еденског дрвећа може да се пореди с тобом у сјају и величанствености? А ипак ћеш и ти бити с њима оборено у Подземље и лећи међу необрезане, оне који су погинули од мача.
»‚То је фараон и све мноштво његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International