Add parallel Print Page Options

Авимелех

Авимелех, син Јеровалов, оде у Сихем к браћи своје мајке, и рече њима и целом роду своје мајке: „Реците становницима Сихема: ’Шта је боље за вас: да над вама влада седамдесет људи, сви Јеровалови синови, или да над вама влада један човек? Сетите се да сам ја ваше тело и крв.’“

Кад су браћа његове мајке пренела све ове речи свим становницима Сихема, њихово срце се приклонило Авимелеху. Говорили су: „Он је наш брат.“ Тада су му дали седамдесет шекела сребра[a] из храма Вал-Верита; с тим је Авимелех унајмио неке ништарије и пустолове, који су пошли за њим. Затим је отишао у дом свога оца у Офру и побио своју браћу, Јеровалове синове, њих седамдесет, на једном камену. Преживео је само Јеровалов најмлађи син, Јотам, који се сакрио. После тога су се окупили сви становници Сихема и Вет-Мила и поставили Авимелеха за цара код храста који стоји код Сихема.

Кад су то јавили Јотаму, он оде, стаде на врх горе Геризима и повика из свег гласа: „Послушајте ме, мештани Сихема, тако вас чуо Бог!

Пошла једном стабла да помажу цара који ће владати над њима. Рекли су маслини: ’Владај над нама.’

Маслина им одговори: ’Зар да се одрекнем своје масноће, којом се чини част боговима и људима, да бих се њихала над другим дрвећем?’

10 Стабла рекоше смокви: ’Дођи и владај над нама.’

11 Смоква им одговори: ’Зар да се одрекнем своје слаткоће и свог изврсног плода, да бих се њихала над другим дрвећем?’

12 Стабла рекоше лози: ’Дођи и владај над нама.’

13 Али лоза им одговори: ’Зар да се одрекнем свога вина које весели богове и људе, да бих се њихала над дрвећем?’

14 А сва стабла рекоше трну: ’Дођи и владај над нама.’

15 Трн одговори стаблима: ’Ако заиста хоћете да ме помажете за цара над вама, дођите и склоните се у мој хлад. А ако нећете, нека плане огањ из трна и спали кедрове ливанске.’

16 Јесте ли, дакле, поступили часно и савесно кад сте зацарили Авимелеха? Јесте ли добро поступили према Јеровалу и његовом дому? Јесте ли му право учинили након свега што је учинио за вас? 17 Мој је отац ратовао за вас довевши свој живот у опасност, те вас избавио из руке мадијанске, 18 а ви сте данас устали против куће мога оца и побили његове синове, седамдесет људи на једном камену, и поставили Авимелеха, сина слушкиње, за цара над мештанима Сихема, јер вам је брат. 19 Ако сте поступили часно и савесно према Јеровалу и његовом дому, онда се радујте с Авимелехом, и он нека се радује с вама. 20 А ако нисте, нека плане огањ из Авимелеха и спали мештане Сихема и Вет-Мила, и нека плане огањ из мештана Сихема и Вет-Мила и спали Авимелеха.“

21 Тада Јотам побеже. Пошто је утекао, отишао је у Вир и тамо се настанио, како би се склонио од свога брата Авимелеха.

Побуна Сихемљана против Авимелеха

22 Авимелех је владао над Израиљем три године. 23 Али Бог унесе зао дух између Авимелеха и мештана Сихема, који нису били одани Авимелеху. 24 То је било због тога да се освети злочин почињен над седамдесеторицом Јеровалових синова и да њихова крв падне на Авимелеха, њиховог брата, који их је побио, као и на мештане Сихема који су му помогли да побије своју браћу. 25 Мештани Сихема су ради њега постављали заседе по горским врховима и пљачкали сваког ко је поред њих пролазио путем. То је било јављено Авимелеху.

26 Тада је у Сихем дошао Гал, син Еведов, са својом браћом, који је задобио поверење мештана Сихема. 27 Изађу они у поље и оберу своје винограде. Кад су измуљали грожђе, уприличили су славље; отишли су у храм својих богова, где су јели, пили и проклињали Авимелеха. 28 Тада Гал, син Еведов, рече: „Ко је Авимелех да бисмо му ми, Сихемљани, служили? Зар не би требало да Јеровалов син и његов надгледник Зевул служе људима Емора, оца Сихемова?! Зашто да служимо Авимелеху? 29 Да је овај народ у мојој власти, ја бих свргнуо Авимелеха! Рекао бих му: ’Скупи сву своју војску и изађи у бој!’“

30 Кад је Зевул, градски главар, чуо речи Гала, сина Еведовог, разгневио се. 31 Тајно је послао гласнике Авимелеху поручивши: „Ено, Гал, син Еведов, и његова браћа, дошли у Сихем и буне град против тебе. 32 Зато устани ноћу, ти и народ који је с тобом, и постави заседу у пољу. 33 Ујутро, чим гране сунце, дигни се и навали на град. Кад Гал изађе пред тебе са народом који је с њим, чини с њим шта год хоћеш.“

34 Устане Авимелех ноћу, и сав народ с њим, и поставе заседу око Сихема у четири чете. 35 Чим је Гал, син Еведов, изашао и стао код улаза градских врата, Авимелех устане из заседе са народом који је био с њим.

36 Гал је приметио људе, па је рекао Зевулу: „Гле, неки људи силазе с горских врхова.“

Зевул му рече: „То су сенке са гора, па ти се чини као да су људи.“

37 Гал опет рече: „Ево, људи силазе с виса, а једна чета долази из правца Чаробњаковог храста.“

38 Зевул му рече: „Где ти је сад језик? Говорио си: ’Ко је Авимелех да бисмо му служили?’ Нису ли то људи које си презирао? Хајде сад, изађи и ратуј с њим!“

39 Гал изађе предводећи становнике Сихема и ступи у бој са Авимелехом. 40 Међутим, Авимелех је потерао Гала у бег, те је овај побегао. Много људи је изгинуло све до врата. 41 Авимелех је живео у Аруми, а Зевул је протерао Гала и његову браћу из Сихема.

42 Следећег дана је народ изашао у поље, и то је било јављено Авимелеху. 43 Авимелех поведе људе, подели их у три чете и постави заседу у пољу. Видевши да народ излази из града, навалио је на њих и побио их. 44 Онда Авимелех и чете које су биле с њим навале на улаз од градских врата, а две чете нападну све који су били у пољу и побију их. 45 Авимелех је ратовао против града целог тог дана. Након што је освојио град, побио је људе који су били у њему. А град је разорио и посуо га сољу.

46 То су чули сви становници у сихемској кули, па су отишли у склониште храма Ел-Верита. 47 Кад су јавили Авимелеху да су сви становници у сихемској кули окупили тамо, 48 Авимелех се попне на гору Салмон, он и сви људи с њим, узме секиру у руке и насече грања, па понесе на раменима. Онда рече људима с њим: „Што сте видели да сам ја урадио, брзо урадите и ви.“ 49 Сваки човек је одсекао по грану, па су пошли за Авимелехом. Грање су ставили на склониште и запалили ватру над онима унутра. Тако су изгинули сви људи из сихемске куле, око хиљаду мушкараца и жена.

50 Авимелех оде у Тевес. Тамо се утаборио и заузео град. 51 Али усред града се налазила јака кула. Тамо су побегли сви мушкарци и жене – сви становници града – затворили се, и попели се на кров куле. 52 Авимелех је доспео до куле и напао је. Када се приближио вратима куле да је запали, 53 нека жена баци млински камен Авимелеху на главу и сломи му лобању.

54 Он брзо позва момка који му је носио оружје и рече му: „Извади свој мач у убиј ме, да не причају о мени: ’Жена га је убила.’“ Његов момак га је пробо и тако је умро. 55 Кад су Израиљци видели да је Авимелех мртав, сваки се вратио у своје место.

56 Тако је Бог узвратио Авимелеху за његов злочин који је починио над својим оцем побивши седамдесеторицу своје браће. 57 А Бог је свалио сваки злочин људи из Сихема на њихову главу. Тако их је стигла клетва Јотама, сина Јеровалова.

Footnotes

  1. 9,4 Око 800 gr.

Авимелех убија своју браћу

Авимелех син Јерув-Ваалов оде својим ујацима у Сихем и рече њима и целом братству своје мајке: »Упитајте све грађане Сихема: ‚Шта је боље за вас – да над вама влада свих седамдесет Јерув-Ваалових синова или само један човек?‘ Сетите се да сам ја ваша крв[a]

Када су његови ујаци пренели његове речи грађанима Сихема, они се приклонише Авимелеху, јер рекоше: »Он нам је рођак.«

Дадоше му седамдесет сребрњака[b] из Ваал-Беритовог храма, па Авимелех унајми неке пустахије, и они пођоше за њим. Потом оде у кућу свога оца у Офри и на једном камену поби своју браћу, Јерув-Ваалове синове, њих седамдесет. Измаче му само Јотам, најмлађи Јерув-Ваалов син, јер се сакрио. Тада се сви грађани Сихема и Бет-Мила окупише крај великог дрвета код стуба у Сихему и прогласише Авимелеха за цара.

Јотамова прича

Када су то јавили Јотаму, он се попе на врх горе Геризим и довикну им: »Чујте ме, житељи Сихема, да би и вас чуо Бог!

»Дрвеће крену да помаже себи цара, па рече маслиновом дрвету: ‚Буди нам цар.‘

»Али маслиново дрво одговори: ‚Зар да престанем да дајем уље, којим се указује част и боговима и људима, да бих имало власт над дрвећем?‘

10 »Тада дрвеће рече смоквином дрвету: ‚Хајде, буди нам цар.‘

11 »Али смоквино дрво одговори: ‚Зар да престанем да доносим свој слатки и добри плод да бих имало власт над дрвећем?‘

12 »Онда дрвеће рече лози: ‚Хајде, буди нам цар.‘

13 »Али лоза одговори: ‚Зар да престанем да дајем младо вино, које разгаљује и богове и људе, да бих имала власт над дрвећем?‘

14 »На крају све дрвеће рече трновом грму: ‚Хајде, буди нам цар.‘

15 »А трнов грм одговори дрвећу: ‚Ако заиста хоћете да ме помажете за свога цара, дођите и склоните се у мој хлад. Али, ако нећете, онда нека из трновог грма сукне огањ и прогута либанске кедрове.‘

16 »Зар сте, дакле, поступили часно и поштено кад сте Авимелеха прогласили за цара и зар сте се добро понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онако како заслужује? 17 Мој отац се борио за вас, стављајући свој живот на коцку да би вас избавио из руку Мидјанаца, 18 а ви сте се данас дигли против породице мога оца, побили његових седамдесет синова на једном камену, и његовог сина Авимелеха, сина његове робиње, прогласили за цара над житељима Сихема зато што вам је рођак. 19 Ако сте се, дакле, часно и поштено данас понели према Јерув-Ваалу и његовој породици, онда се радујте с Авимелехом и он с вама. 20 Али, ако нисте, нека сукне огањ из Авимелеха и прогута житеље Сихема и Бет-Мила и нека из житеља Сихема и Бет-Мила сукне огањ и прогута Авимелеха.«

21 Онда Јотам брзо побеже у Беер, па је тамо живео, јер се плашио свога брата Авимелеха.

Побуна Сихемаца и Авимелехова одмазда

22 Након што је Авимелех три године управљао Израелом, 23 Бог посла злог духа да унесе раздор између Авимелеха и житеља Сихема, па они почеше да му раде иза леђа. 24 Бог је тако учинио да би крвави злочин почињен над седамдесеторицом Јерув-Ваалових синова био освећен на Авимелеху, који их је побио, и на житељима Сихема, који су му у томе помогли. 25 Тако су грађани Сихема почели да постављају заседе по врховима планина и да пљачкају свакога ко би онуда прошао. То дојавише Авимелеху.

26 Гаал син Еведов досели се у Сихем са својом браћом, и житељи Сихема му поклонише своје поверење. 27 Након што су изашли на поља, обрали грожђе и изгазили га, направише славље у храму свога бога, па су јели и пили и проклињали Авимелеха.

28 Гаал син Еведов рече: »Ко је тај Авимелех и зашто бисмо му ми Сихемци служили? Он је Јерув-Ваалов син, а Зевул је његов намесник. Служите потомцима Хамора, Сихемовог оца! Зашто бисмо служили Авимелеху? 29 Е да је овај народ под мојим заповедништвом! Тада бих уклонио Авимелеха! Рекао бих му: ‚Скупи велику војску и изађи на мегдан!‘«

30 Када је Зевул, управитељ града, чуо шта је рекао Гаал син Еведов, разгневи се, 31 па потајно посла гласнике Авимелеху с поруком: »Гаал син Еведов и његова браћа дошли су у Сихем и сада подбуњују град против тебе. 32 Зато ти дођи ноћу са својом војском, па постави заседу у пољу. 33 А ујутро, чим гране сунце, пораните и навалите на град. Када Гаал са својима изађе да те нападне, учини с њима што ти драго.«

34 Тако Авимелех и сва његова војска кренуше ноћу и поставише заседе близу Сихема, подељени у четири чете. 35 А Гаал син Еведов био је изашао, па је стајао на улазу градске капије баш када су се Авимелех и његова војска дигли из заседе.

36 Када их је угледао, Гаал рече Зевулу: »Гледај! Војска силази са врхова планина!«

А Зевул му одврати: »То ти се од планинских сенки причињавају људи.«

37 Али Гаал опет рече: »Гледај! Војска силази са Земљиног пупка, а цела чета стиже из правца Гатаочевог дрвета!«

38 Тада му Зевул рече: »Где су ти сад она брбљива уста којима си говорио: ‚Ко је Авимелех да му служимо?‘ Ово је баш она војска о којој си с презиром говорио. Сад изађи и нападни их!«

39 И Гаал изађе предводећи житеље Сихема и нападе Авимелеха. 40 Авимелех потера Гаала, па овај побеже пред њим, а многи његови падоше смртно рањени пред улазом градске капије. 41 Авимелех остаде да живи у Аруми, а Зевул протера Гаала и његову браћу из Сихема.

42 Сутрадан јавише Авимелеху да житељи Сихема излазе на поља, 43 па он поведе своју војску, подели је у три чете и постави заседу на пољима. Када је Авимелех видео да народ излази из града, устаде да их нападне. 44 Он и његова чета извршише јуриш на град и заузеше положај код улаза градске капије, а оне друге две чете извршише јуриш на оне који су били на пољу и побише их. 45 Читавог тог дана Авимелех је нападао град док га није заузео и побио народ у њему. Потом је разорио град и по њему посуо со.

46 Сви житељи Сихемске Куле[c] чули су за то и ушли у утврђени део Ел-Беритовог храма. 47 Када су Авимелеху јавили да су се сви житељи Сихемске Куле тамо окупили, 48 он се са свом својом војском попе на гору Цалмон.

Тамо Авимелех узе секиру и насече грања, па га подиже на раме и рече својој војсци: »Брзо! Урадите исто ово што сте видели да ја радим!«

49 Тако сва војска насече грања, па пође за Авимелехом. Грање наслагаше уз утврђење и запалише га заједно с људима који су били унутра. Тако изгинуше и сви житељи Сихемске Куле – око хиљаду мушкараца и жена.

Авимелехова смрт

50 Авимелех затим оде у Тевец, утабори се пред њим и заузе га. 51 Али у граду је била утврђена кула, у коју побегоше сви мушкарци и жене, сви житељи града. Они за собом закључаше врата и попеше се на кров куле. 52 Авимелех оде до куле и нападе је. Али, док је прилазио улазу у кулу да је запали, 53 нека жена му на главу баци горњи млински камен и разби му лобању.

54 Он одмах довикну свом штитоноши: »Исуци мач и убиј ме, да се после не би говорило: ‚Убила га жена.‘«

И штитоноша га прободе, па Авимелех умре.

55 Када су Израелци видели да је Авимелех мртав, вратише се кући.

56 Тако је Бог узвратио Авимелеху за зло које је учинио своме оцу када је побио седамдесеторицу своје браће. 57 Бог учини да се и Сихемцима све њихово зло обије о главу. Тако их је стигла клетва Јотама сина Јерув-Вааловог.

Footnotes

  1. 9,2 ваша крв Дословно: ваша кост и месо.
  2. 9,4 седамдесет сребрњака 798 грама сребра.
  3. 9,46 Сихемске Куле Највероватније места у близини Сихема, а не дела овога града; исто и у 47. и 49. стиху.