Жене за Венијаминовце

21 А Израиљци су се били заклели код Миспе: „Нико од нас неће дати своју ћерку Венијаминовцу за жену.“

² Народ је дошао у Ветиљ. Тамо су седели пред Богом до вечери, наричући и горко плачући. ³ Говорили су: „Господе, Боже Израиљев! Због чега се догодило ово у Израиљу, да једног племена данас више нема у Израиљу?“

⁴ Следећег јутра је народ поранио и саградио жртвеник, па је принео жртве свеспалнице и жртве мира.

⁵ Израиљци упиташе: „Има ли кога од свих Израиљевих племена да није дошао горе на збор пред Господа?“ Наиме, тврдо су се заклели да ће свакако бити погубљен онај ко не дође Господу горе у Миспу.

⁶ Тада су се Израиљци сажалили над својим братом Венијамином и рекли: „Данас је одсечено једно племе од Израиља. ⁷ Шта да учинимо да преживели добију жене, кад смо се заклели Господом да им нећемо дати своје ћерке за жене?“ ⁸ Упитали су: „Има ли кога од Израиљевих племена да није дошао пред Господа, горе у Миспу?“ Испоставило се да нико из Јавис-Галада није дошао у табор, на збор. ⁹ Јер кад се народ пребројио, тамо није било никог од становника Јавис-Галада.

¹⁰ Затим су послали тамо чету од дванаест хиљада ратника и заповедили им: „Идите и побијте оштрим мачем становнике Јавис-Галада, и жене и децу.“ ¹¹ Овако ћете учинити: „Убијте сваког мушкарца и сваку жену која је делила постељу са мушкарцем.“ ¹² Међу становништвом Јавис-Галада нашли су четири стотине девица које нису делиле постељу с мушкарцем, па су их довели у Силом, који је у Ханану.

¹³ Онда је цела заједница послала поруку Венијаминовцима, који су били код стене Римона, и објавила им мир. ¹⁴ Тада су се Венијаминовци вратили, и дали им жене из Јавис-Галада, које су биле поштеђене. Међутим, није их било довољно за све.

¹⁵ Народ се сажалио над Венијамином, зато што је Господ окрњио једно од израиљских племена. ¹⁶ Тада су старешине збора рекле: „Шта да учинимо да преживели добију жене, пошто су жене из Венијамина истребљене?“ ¹⁷ Рекоше још: „Венијаминово наследство мора припасти преживелима, да се не би затрло једно племе из Израиља. ¹⁸ Ми им не можемо дати своје ћерке за жене, јер су се Израиљци заклели: ’Нек је проклет онај ко да жену Венијаминовцу!’ ¹⁹ Ево – рекоше – у Силому се сваке године одржава празник Господу. Град се налази северно од Ветиља, источно од пута који од Ветиља води горе у Сихем, и јужно од Левоне.“

²⁰ Затим су дали упутство Венијаминовцима: „Идите, сакријте се у винограде ²¹ и гледајте. Кад силомске девојке изађу да играју у колу, ви изађите из винограда, па нека сваки од вас отме себи жену између силомских девојака. Онда се вратите у земљу Венијаминову. ²² А кад њихови очеви или браћа дођу к нама да се жале, ми ћемо им рећи: ’Опростите им нас ради, јер у овом рату нисмо могли да заробимо жену за свакога од њих. Ви нисте хтели да им их дате, јер бисте тада ви били криви.’“

²³ Венијаминовци су учинили тако; узели су себи за жене оне девојке што су отели док су играле, према броју својих мушкараца. Потом су отишли и вратили се на своје наследство. Пошто су обновили градове, настанили су се у њима.

²⁴ Тада су се Израиљци разишли оданде, сваки у своје племе и у свој род, и сваки се оданде вратио на своје наследство.

²⁵ У оно време није било цара у Израиљу и свако је чинио што му се чинило право.