⁷ Молим те, сети се: ко је невин пострадао?
    Где су то праведници сатрвени били?
⁸ Колико сам ја видео, они који ору неправду
    и невољу сеју, баш то и жању.
⁹ Они гину од Божијег даха,
    ишчезавају од духа гнева његовога.
¹⁰ Рика лава, лавље урликање
    и зуби лавића се ломе.
¹¹ Лав скапава без плена
    и лавићи се губе.

¹² Знаш, к мени је потајно допрла реч,
    о том ми је ухо шапат ухватило;
¹³ у немирним мислима, у виђењима ноћним,
    кад људе опхрва дубоки сан;
¹⁴ страх и трепет су ме спопали
    и од њих ми кости зазвечаше.
¹⁵ Тек, дух ми је прешао преко лица
    и длаке на телу су ми се најежиле!
¹⁶ И он стаде,
    али му нисам разазнао лик.
Био ми је неки облик пред очима
    и чуо сам глас који шапуће:
¹⁷ ’Зар смртник може да буде праведнији од Бога?
    Зар је човек чистији од Саздатеља свога?
¹⁸ Па он се ни у слуге своје не поуздаје
    и анђелима својим он налази ману,
¹⁹ а камоли онима што живе у набијачама,
    што им је темељ у прашини
    и које смрскају ко мољца.
²⁰ Сатиру их у комаде од јутра до сутра,
    заувек ишчезавају и нико не мари.
²¹ Није ли уже њиховог шатора ишчупано?
    Помреће без мудрости.’