Add parallel Print Page Options

Господње беседе

38 Тада је Господ узвратио Јову из вихора овим речима:

„Ко је тај што мој савет
    помрачује речима незнања?
Као мушко опаши слабине своје,
    да те ја питам, а ти да ми одговараш.

Где си ти био када сам полагао темеље земљи?
    Кажи ако си паметан!
Ко јој је одредио мере – ако то знаш –
    ко је мерно уже над њом развукао?
На чему су њене основе углављене?
    Ко ли јој је поставио угаони камен
када су јутарње звезде певале сложно
    и кад су клицали сви Божији синови[a]?

Ко је море затворио вратима
    када је прокуљало и из утробе изашло;
када сам му од облака хаљину скројио
    и повоје од густога мрака;
10 и побо му граничнике своје,
    углавио решетку и врата;
11 када сам му рекао:
    ’Долазићеш довде али не и даље,
    овде је међа обести таласа твојих!’?

12 Јеси ли за живота свога заповедао јутру
    и казао зори где јој је место,
13 да прихвати земљу за углове,
    да с ње буду отресени злобни људи?
14 А земља се обликује као глина под печатом,
    па све на њој ко хаљина стоји.
15 Тада се од злобника узима светло њихово,
    ломи им се рука уздигнута.

16 Да ли си ишао до извора мора?
    Јеси ли ходао дубином бездана?
17 Да ли су ти показана врата смрти?
    Јеси ли видео врата од најцрње таме?
18 Јеси ли сагледао земљина пространства?
    Реци, ако знаш све то!

19 Који је пут до куће светла?
    На ком се месту налази тама?
20 Зар можеш да их понесеш до њиховог места?
    Знаш ли за стазе до њиховог стана?
21 Ма, ти то знаш, ти си се тада родио
    и голем је број твојих дана!

22 Јеси ли био у ризницама снега?
    Јеси ли видео оружарницу града
23 коју сам сачувао за време невоље,
    за дан боја и војевања?
24 У којем се смеру рачва муња
    и где се источни ветар по земљи разноси?
25 Ко поплаву рачва на канале
    и пут тутњави грома,
26 да донесе кишу земљи без икога
    и пустари без живе душе;
27 да напоји пустош и пустињу
    и учини да изникне трава?
28 Да ли киша оца има?
    Капи росе ко је изродио?
29 Из чије се утробе лед родио
    и иње с небеса ко је породио,
30 кад ко камен воде се скамене,
    површином следи се дубина?

31 Јеси ли ти свезао Влашиће ланцима?
    Хоћеш ли да одрешиш Орион?
32 Можеш ли да на време изведеш сазвежђа
    и поведеш Медведа са његовим медведићима?
33 Познајеш ли законе небеса
    и постављаш ли њихова правила на земљи?

34 Зар ти можеш облацима да довикнеш,
    па да те силним водама облију?
35 Можеш ли да пошаљеш муње,
    да оне крену и кажу ти: ’Ту смо!’?
36 Ко је петлу дао мудрост
    и ко је разуму знање дао?
37 Ко мудрошћу облаке броји
    и ко их излива ко небеске мешине,
38 да стврдне грумење земље
    и згрудва бусење?

Footnotes

  1. 38,7 Анђели.

ГОСПОД одговара Јову

38 Тада ГОСПОД одговори Јову из олује:

»Ко је овај што незналичким речима замрачује мој савет?
Утегни се као човек;
    питаћу те, а ти ми одговори.

»Где си био кад сам постављао темеље земље?
    Кажи, кад си тако паметан.
Ко јој је одредио мере? То ваљда знаш!
    Ко је мерничко уже растегао преко ње?
На чему јој је смештено подножје
    или ко јој је угаони камен поставио
док су јутарње звезде углас певале
    и сви синови Божији клицали од радости?

»Ко је море затворио вратима
    кад је наврло из утробе земљине,
кад сам га у облаке обукао
    и у дубоку таму га повио,
10 кад сам му одредио међе
    и наместио му гвоздене преворнице и врата,
11 кад сам рекао: ‚Довде можеш да дођеш, не даље;
    овде је међа твојих таласа поносних‘?

12 »За свог живота, да ли си икад заповедао јутру
    или зори показао где јој је место,
13 ухвативши земљу за ивице
    и из ње истресавши све опаке?
14 Земља прима облик као глина под печатом,
    а брда и долине стоје јој као набори на одећи.
15 Злима је ускраћена светлост
    и сломљена им уздигнута рука.

16 »Да ли си ишао до изворâ мора
    или ходао по закуцима океана[a]?
17 Да ли су ти показане двери смрти?
    Да ли си двери сенке смрти видео?
18 Да ли си сагледао пространства земље?
    Кажи, ако све то знаш.

19 »Који је пут до боравишта светлости?
    Где станује тама?
20 Можеш ли до њиховог места да их одведеш?
    Знаш ли стазе до њихових станишта?
21 Ма, знаш ти то, јер још тада си се родио!
    Велик је број твојих дана!

22 »Да ли си ушао у спремишта снега
    или видео спремишта грȁда
23 која држим за времена невоље,
    за дане рата и боја?
24 Који је пут до места где се муња раздељује?
    Где се ветар источни расипа по земљи?
25 Ко просеца јарак бујици
    и стазу грмљавини,
26 да би киша пала на земљу ненастањену,
    на пустињу где нема човека,
27 да напоји голу пустош,
    да би у њој изникнула трава?
28 Има ли киша оца?
    Ко је родитељ капи росе?
29 Из чије утробе излази лед?
    Ко је родитељка мразу са небеса,
30 кад се воде стврдну као камен
    и лед се хвата на површини океана[b]?

31 »Можеш ли свезати раскошне Влашиће
    или развезати конопце Орионове?
32 Можеш ли у право време извести сазвежђа
    или водити Медведа с његовим младима?
33 Да ли знаш небеске законе?
    Зар можеш да им доделиш власт на земљи?

34 »Зар можеш да довикнеш до облака
    и силном водом се покријеш?
35 Зар ти муње шаљеш, и оне иду,
    и зар теби говоре: ‚Ево нас‘?
36 Ко је мудрошћу обдарио срце
    и умности подарио уму?
37 Ко мудрошћу пребројава облаке?
    Ко излива небеске мешине,
38 да се прашина згрудва
    и грудве земље слепе?

Footnotes

  1. 38,16 океана Дословно: дубинâ.
  2. 38,30 океана Дословно: дубине.