⁵ »Мртви се грче од тескобе,
    они испод водâ и становника њихових.
⁶ Шеол је гô пред Богом,
    Авадон нема покрова.
⁷ Бог је над празнином север разастро
    и земљу о ништа обесио.
⁸ Он воде везује у својим облацима,
    а облак се од њих не поцепа.
⁹ Он лице пуног месеца заклања
    преко њега свој облак разастирући.
¹⁰ Он је на лицу водâ кружницу оцртао,
    границу између светлости и таме.
¹¹ Тресу се стубови небеса,
    престрављени његовом претњом.
¹² Својом силом је море укротио,
    својом мудрошћу Рахава раскомадао.
¹³ Од његовог даха небо се разбистрило,
    рука му је хитру змију пробола.
¹⁴ Да, то је само делић његових дела,
    само шапат речи о њему чујемо,
    па ко да разуме гром силе његове?«