Add parallel Print Page Options

24 Зашто Свемоћни није одредио времена суда?
    Зашто они који га познају не виде дане његове?
Померају људи међе,
    стада отимају, па их напасају;
сирочади одводе магарца,
    вола за залог узимају од удовице.
Они разгоне убоге са пута,
    скривају се заједно сиромаси земље.
Ено, као дивљи магарци у пустињи иду својим послом;
    храну себи траже,
    у пустари хлеб за себе и за децу.
По пољу купе крму,
    пабирче по винограду злобника.
Неодевени су, ноћивају без огртача,
    на зими су без покривача.
Искисли су од планинске кише,
    без заклона крије се под стену.
Сироче од дојења краду
    и од сиромаха узимају залог.
10 Тумарају обнажени,
    неодевени снопље носе, а гладни.
11 Међу својим дрворедима цеде уље,
    грожђе муљају у каци, а жедни су.
12 Стење народ у граду,
    за помоћ вапе смртно рањени,
    а Богу то није мрско.

13 А неки су у друштву оних што ратују против светла,
    што не маре за путеве светла
    и не живе на стазама његовим.
14 У зору се крвник диже,
    сиротана и убогог да убије,
    а по ноћи је ко лопов.
15 Прељубниково око чека сумрак јер говори:
    ’Да ме око не угледа!’,
    па покрива лице своје.
16 Кад је тама, лопов куће прокопава,
    а по дану се закључава
    да за светлост не зна.
17 Јер је свима њима јутро попут густог мрака,
    предани су ужасима мрака густог.

18 Пролете они поврх вода,
    проклето им наследство у земљи
    и нека ниједан не крене ка виноградима.
19 Попут суше и врућине снежне воде кад однесу,
    тако и Свет мртвих носи оне што се огрешише.
20 Заборавља га мајчина утроба,
    црвима је храна;
њега више не спомињу,
    неправда ће бити као стабло преломљено.
21 Он наваљује на јалову, на нероткињу;
    злоставља удовицу.
22 Силом својом Бог моћнике одвлачи,
    подиже се и нико за живот сигуран није.
23 Бог им спокојство даје, па се осилише;
    али његове су очи на њиховим путевима.
24 Тек за мало уздигну се и већ их нема;
    ко сви други пропадају, вену;
    одсецају се као вршци класја.

25 Ако није тако, ко ће да ми лаж докаже?
    Ко ће да обезвреди казивање моје?“

24 »Зашто Свесилни не одреди времена за суд?
    Зашто те дане не виде они који га знају?
Људи померају међаше,
    украду стадо, па га напасају.
Одводе магарца који сирочади припада
    и удовичиног вола узимају као залог.
Убоге гурају са стазе;
    сакрива се сва сиротиња земље.
Да, као дивља магарад у пустињи,
    сиротиња јутром рани да нађе хране,
    хране у пустари за своју децу.
Крмиво скупља по њивама
    и пабирчи по виноградима опаких.
Гола проводи ноћ, јер нема одеће,
    ни чиме би се покрила на студени.
Покисла од пљуска горског,
    хридине грли, јер нема заклона.
Опаки сироче откидају од дојке,
    сиротињско дете узимају као залог.
10 Сиротиња иде гола, јер нема одеће;
    снопове жита носи, а гладна остаје.
11 Маслине гњечи међу маслињацима,
    у муљачи гази, а жедна остаје.
12 Из града допире јецање људи
    и рањеници запомажу.
    Али Бог се на све то оглушује.

13 »Има их који се буне против светлости,
    који њене путеве не познају,
    нити се њених стаза држе.
14 Убица устаје пре сванућа
    и сиромаха и убогога убија,
    а ноћу је као крадљивац.
15 Око прељубниково пази кад ће сумрак.
    ‚Ниједно око ме неће видети,‘
    каже и лице покрива.
16 По мраку проваљују у куће,
    а дању се брижљиво крију
    јер за светлост не желе да знају.
17 Свима им је јутро као сенка смрти,
    а њене ужасе добро познају.
18 Они су тек пена на површини воде;
    проклето је што им је додељено на земљи,
    па нико не иде у винограде њихове.
19 Као што жега и суша отопљен снег односе,
    тако и Шеол односи грешнике.
20 Заборавља их утроба која их је родила;
    црв се њима слади.
Опаких се више нико не сећа,
    они су као дрво скршени.
21 Злостављају нероткиње, жене без деце,
    а удовицама не чине добро.
22 Али, Бог својом силом одвлачи моћнике;
    ако се и одрже, живот им је неизвестан.
23 У сигурност их уљуљка,
    али му очи мотре на њихове путеве.
24 Закратко се узвисе, а онда нестану,
    падну и покупе их као и све друге,
    као класје буду посечени.

25 »Ако није тако, ко ће ме утерати у лаж
    и моје речи поништити?«