⁴ Прекорева ли те за богобојазност твоју
    и да ли се суди с тобом?
⁵ Није ли голема злоба твоја?
    Зар нема краја кривицама твојим?
⁶ А ти си браћи својој безразложно залог узимао,
    и са њих си скидао хаљине.
⁷ Изнемоглог водом напојио ниси,
    а ни гладном хлеба ниси дао.
⁸ Јесте, ти си човек силан, земљопоседник си,
    угледник што у њој живи.
⁹ Тек, удовице си терао празних руку,
    кршио си руке сирочади.
¹⁰ И зато су око тебе замке,
    ненадана страхота спопада те;
¹¹ или мрак, па не видиш ништа,
    силна те је вода потопила.

¹² Није ли Бог високо на небесима?
    Погледај поврх звезда, како су високо!
¹³ А ти питаш: ’Зна ли шта Бог?
    Да ли суди кроз таму најгушћу?
¹⁴ Облаци су скровиште његово, па не види,
    он корача по небеском своду.’
¹⁵ Пута древног зар ћеш се држати,
    оног што га утабаше људи покварени;
¹⁶ они што су однешени кад им време није било,
    када им је темеље потопила река?
¹⁷ Богу су они говорили: ’Прођи нас се!’
    И: ’Шта ће Свемоћни да нам ради?’
¹⁸ А он им је добрима куће препунио.
    Зато је од мене подалеко савет зликоваца!
¹⁹ Видеће то праведници и радоваће се,
    ругаће им се недужни:
²⁰ ’Душмани ће наши баш збрисани бити,
    обиље њихово прогутаће пламен!’

²¹ Измири се с Богом, молим те,
    и у миру буди, да на тебе добро дође.
²² Прихвати, молим те, поуку његових уста
    и његове речи у срце своје стави.
²³ Вратиш ли се Свемоћноме, обновљен ћеш бити;
    уклониш ли безакоње из шатора свога,
²⁴ одбациш ли злато у прашину
    и офирско злато по поточном камењу;
²⁵ Свемоћни биће злато твоје,
    најчистије сребро твоје.
²⁶ Тада ћеш се радовати Свемоћноме,
    лице своје подигнућеш Богу.
²⁷ Молићеш се њему и он ће те чути,
    извршићеш своје завете.
²⁸ Остварићеш шта год да одлучиш,
    светло ће ти стазе обасјати.
²⁹ Кад понизе људе, ти ћеш рећи:
    ’Узвисите их!’, и Бог ће тада да спасе скрушене.
³⁰ Он ће да избави и онога што недужан није,
    због чистоће руку твојих избавиће њега.“