Add parallel Print Page Options

Софар

20 А Софар из Намата је одговорио овим речима:

„Ако је тако, немирне ме мисли моје терају да одговорим,
    јер у мени ври.
Увређен сам прекором који сам чуо,
    па сад узвраћам у духу мог разумевања.

Елем, знаш ли да је тако од давнина,
    од како је људски род на земљу стављен:
прекратка је радост зликоваца
    и за часак срећа безбожника.
Све и да се стасом дигне до небеса,
    да му глава облаке досегне,
исхлапиће довека ко сопствени измет,
    и питаће: ’Где је?’, они што су га виђали.
Попут сна ће испарити и неће га наћи,
    прогнаће га као ноћно привиђење.
Око које га је гледало видети га више неће;
    завичај га његов више неће видети.
10 Његови ће се синови додворавати сиромасима,
    а он ће рукама својим враћати од богатства свога.
11 Кости су му пуне младалачке снаге
    која ће са њиме у прах лећи.

12 Нека му је и слатко зло у устима његовим,
    што га скрива под језиком својим;
13 нека га штеди, нека га не пушта,
    нека га под непцем растапа;
14 та његова храна у цревима,
    у утроби његовој ће се претворити у отров кобре.
15 Повратиће из стомака свога благо прогутано,
    Бог ће му га избацити.
16 Отров кобри сиса,
    убиће га језик отровнице.
17 У потоке гледати неће,
    у брзаке река од меда и масла.
18 Вратиће шта је отео, неће моћи то да прогута;
    уживати неће добра своје трговине.
19 Јер је тлачио и запостављао сиромахе,
    харао је кућу коју зидао није.

20 Његов стомак не зна шта је доста,
    спокоја му нема у ономе за чим жуди.
21 Неће имати шта више да прождере
    и зато му имање неће потрајати.
22 И када буде пун обиља биће у невољи,
    стићи ће га рука сваког страдалника.
23 Али док буде пунио стомак свој,
    Бог ће му послати пламен гнева свога,
    као кишу на црева његова.
24 И док бежи од гвозденог оружја,
    пробошће га стрела лука бронзанога.
25 Када је извуче,
    када му изађе из леђа
и ко муња из жучи његове,
    доћи ће на њега ужас.
26 Сва је тама сачувана за његово благо,
    прождраће га пламен нераспирен,
    зло нанеће преживелом шатора његовог.
27 Небеса ће разоткрити његову кривицу,
    земља ће се подићи на њега.
28 Поплављена биће летина куће његове,
    отплављена у дан Божијега гнева.
29 Таква је од Бога судбина за зликовца,
    богомдано му наследство.“

Цофар

20 Тада одврати Цофар Наамац:

»Моје ме мучне мисли нагоне да одговорим
    због оног што у себи осећам.
Чујем прекор који ме вређа,
    па ме разум тера да одговорим.
Свакако знаш како је од давнина,
    откад је човек стављен на земљу:
да је ликовање опакога кратког века,
    да радост безбожника траје само трен.
Макар му гордост досеже до неба
    и глава му додирује облаке,
попут свог измета, заувек ће нестати.
    Они који га видеше, говориће: ‚Где је?‘
Он одлеће као сан, да се више не нађе,
    као ноћно привиђење одагнан.
Око које га је видело више га неће видети,
    његово место више га неће гледати.
10 Деца ће му од сиротиње тражити помоћ;
    својим рукама ће вратити што је отео.
11 Младалачка крепкост његових костију
    с њим ће у прашину лећи.
12 Иако је зло слатко у његовим устима,
    па га под језиком крије,
13 иако пази да га не прогута,
    па га у устима чува,
14 храна му у желуцу постаје кисела,
    у змијски отров у њему се претвара.
15 Избљуваће богатство које је прогутао,
    Бог ће му га истерати из желуца.
16 Змијски отров ће сисати,
    убиће га језик љуте гује.
17 Потоке неће видети,
    ни реке којима тече мед и млеко.
18 Плод свога труда вратиће непоједен,
    у добити од трговања неће уживати,
19 јер је тлачио и сатирао сиромахе,
    отимао куће које није дигао.
20 Нема краја његовој похлепи,
    неће га спасти благо његово.
21 Ничег више нема што би прождро,
    благостање му неће потрајати.
22 Усред обиља велика мука ће га снаћи,
    свом силином јад се оборити на њега.
23 Кад свој желудац напуни,
    Бог ће свој гнев пламтећи на њему искалити
    и засути га кишом удараца.
24 Ако гвозденом оружју и измакне,
    пробошће га стрела бронзана.
25 Из својих леђа он је извлачи,
    блистави шиљак из своје жучи.
    Ужас га спопада,
26 потпуна тмина на блага му вреба.
    Прогутаће га огањ ни од кога подјарен
    и прождрети све у шатору његовом.
27 Небеса ће његову кривицу разоткрити,
    земља против њега устати.
28 Кућу ће му однети поплава,
    водена бујица на дан Божије срџбе.
29 Такву је судбину Бог одредио опакоме,
    то је наследство које му је Бог доделио.«

Zophar

20 Then Zophar the Naamathite(A) replied:

“My troubled thoughts prompt me to answer
    because I am greatly disturbed.(B)
I hear a rebuke(C) that dishonors me,
    and my understanding inspires me to reply.

“Surely you know how it has been from of old,(D)
    ever since mankind[a] was placed on the earth,
that the mirth of the wicked(E) is brief,
    the joy of the godless(F) lasts but a moment.(G)
Though the pride(H) of the godless person reaches to the heavens(I)
    and his head touches the clouds,(J)
he will perish forever,(K) like his own dung;
    those who have seen him will say, ‘Where is he?’(L)
Like a dream(M) he flies away,(N) no more to be found,
    banished(O) like a vision of the night.(P)
The eye that saw him will not see him again;
    his place will look on him no more.(Q)
10 His children(R) must make amends to the poor;
    his own hands must give back his wealth.(S)
11 The youthful vigor(T) that fills his bones(U)
    will lie with him in the dust.(V)

12 “Though evil(W) is sweet in his mouth
    and he hides it under his tongue,(X)
13 though he cannot bear to let it go
    and lets it linger in his mouth,(Y)
14 yet his food will turn sour in his stomach;(Z)
    it will become the venom of serpents(AA) within him.
15 He will spit out the riches(AB) he swallowed;
    God will make his stomach vomit(AC) them up.
16 He will suck the poison(AD) of serpents;
    the fangs of an adder will kill him.(AE)
17 He will not enjoy the streams,
    the rivers(AF) flowing with honey(AG) and cream.(AH)
18 What he toiled for he must give back uneaten;(AI)
    he will not enjoy the profit from his trading.(AJ)
19 For he has oppressed the poor(AK) and left them destitute;(AL)
    he has seized houses(AM) he did not build.

20 “Surely he will have no respite from his craving;(AN)
    he cannot save himself by his treasure.(AO)
21 Nothing is left for him to devour;
    his prosperity will not endure.(AP)
22 In the midst of his plenty, distress will overtake him;(AQ)
    the full force of misery will come upon him.(AR)
23 When he has filled his belly,(AS)
    God will vent his burning anger(AT) against him
    and rain down his blows on him.(AU)
24 Though he flees(AV) from an iron weapon,
    a bronze-tipped arrow pierces him.(AW)
25 He pulls it out of his back,
    the gleaming point out of his liver.
Terrors(AX) will come over him;(AY)
26     total darkness(AZ) lies in wait for his treasures.
A fire(BA) unfanned will consume him(BB)
    and devour what is left in his tent.(BC)
27 The heavens will expose his guilt;
    the earth will rise up against him.(BD)
28 A flood will carry off his house,(BE)
    rushing waters[b] on the day of God’s wrath.(BF)
29 Such is the fate God allots the wicked,
    the heritage appointed for them by God.”(BG)

Footnotes

  1. Job 20:4 Or Adam
  2. Job 20:28 Or The possessions in his house will be carried off, / washed away