Add parallel Print Page Options

Софар

20 А Софар из Намата је одговорио овим речима:

„Ако је тако, немирне ме мисли моје терају да одговорим,
    јер у мени ври.
Увређен сам прекором који сам чуо,
    па сад узвраћам у духу мог разумевања.

Елем, знаш ли да је тако од давнина,
    од како је људски род на земљу стављен:
прекратка је радост зликоваца
    и за часак срећа безбожника.
Све и да се стасом дигне до небеса,
    да му глава облаке досегне,
исхлапиће довека ко сопствени измет,
    и питаће: ’Где је?’, они што су га виђали.
Попут сна ће испарити и неће га наћи,
    прогнаће га као ноћно привиђење.
Око које га је гледало видети га више неће;
    завичај га његов више неће видети.
10 Његови ће се синови додворавати сиромасима,
    а он ће рукама својим враћати од богатства свога.
11 Кости су му пуне младалачке снаге
    која ће са њиме у прах лећи.

12 Нека му је и слатко зло у устима његовим,
    што га скрива под језиком својим;
13 нека га штеди, нека га не пушта,
    нека га под непцем растапа;
14 та његова храна у цревима,
    у утроби његовој ће се претворити у отров кобре.
15 Повратиће из стомака свога благо прогутано,
    Бог ће му га избацити.
16 Отров кобри сиса,
    убиће га језик отровнице.
17 У потоке гледати неће,
    у брзаке река од меда и масла.
18 Вратиће шта је отео, неће моћи то да прогута;
    уживати неће добра своје трговине.
19 Јер је тлачио и запостављао сиромахе,
    харао је кућу коју зидао није.

20 Његов стомак не зна шта је доста,
    спокоја му нема у ономе за чим жуди.
21 Неће имати шта више да прождере
    и зато му имање неће потрајати.
22 И када буде пун обиља биће у невољи,
    стићи ће га рука сваког страдалника.
23 Али док буде пунио стомак свој,
    Бог ће му послати пламен гнева свога,
    као кишу на црева његова.
24 И док бежи од гвозденог оружја,
    пробошће га стрела лука бронзанога.
25 Када је извуче,
    када му изађе из леђа
и ко муња из жучи његове,
    доћи ће на њега ужас.
26 Сва је тама сачувана за његово благо,
    прождраће га пламен нераспирен,
    зло нанеће преживелом шатора његовог.
27 Небеса ће разоткрити његову кривицу,
    земља ће се подићи на њега.
28 Поплављена биће летина куће његове,
    отплављена у дан Божијега гнева.
29 Таква је од Бога судбина за зликовца,
    богомдано му наследство.“

Цофар

20 Тада одврати Цофар Наамац:

»Моје ме мучне мисли нагоне да одговорим
    због оног што у себи осећам.
Чујем прекор који ме вређа,
    па ме разум тера да одговорим.
Свакако знаш како је од давнина,
    откад је човек стављен на земљу:
да је ликовање опакога кратког века,
    да радост безбожника траје само трен.
Макар му гордост досеже до неба
    и глава му додирује облаке,
попут свог измета, заувек ће нестати.
    Они који га видеше, говориће: ‚Где је?‘
Он одлеће као сан, да се више не нађе,
    као ноћно привиђење одагнан.
Око које га је видело више га неће видети,
    његово место више га неће гледати.
10 Деца ће му од сиротиње тражити помоћ;
    својим рукама ће вратити што је отео.
11 Младалачка крепкост његових костију
    с њим ће у прашину лећи.
12 Иако је зло слатко у његовим устима,
    па га под језиком крије,
13 иако пази да га не прогута,
    па га у устима чува,
14 храна му у желуцу постаје кисела,
    у змијски отров у њему се претвара.
15 Избљуваће богатство које је прогутао,
    Бог ће му га истерати из желуца.
16 Змијски отров ће сисати,
    убиће га језик љуте гује.
17 Потоке неће видети,
    ни реке којима тече мед и млеко.
18 Плод свога труда вратиће непоједен,
    у добити од трговања неће уживати,
19 јер је тлачио и сатирао сиромахе,
    отимао куће које није дигао.
20 Нема краја његовој похлепи,
    неће га спасти благо његово.
21 Ничег више нема што би прождро,
    благостање му неће потрајати.
22 Усред обиља велика мука ће га снаћи,
    свом силином јад се оборити на њега.
23 Кад свој желудац напуни,
    Бог ће свој гнев пламтећи на њему искалити
    и засути га кишом удараца.
24 Ако гвозденом оружју и измакне,
    пробошће га стрела бронзана.
25 Из својих леђа он је извлачи,
    блистави шиљак из своје жучи.
    Ужас га спопада,
26 потпуна тмина на блага му вреба.
    Прогутаће га огањ ни од кога подјарен
    и прождрети све у шатору његовом.
27 Небеса ће његову кривицу разоткрити,
    земља против њега устати.
28 Кућу ће му однети поплава,
    водена бујица на дан Божије срџбе.
29 Такву је судбину Бог одредио опакоме,
    то је наследство које му је Бог доделио.«