Add parallel Print Page Options

Вилдад

18 А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:

„Када ћете да станете са причом?
    Уразумите се, па да разговарамо.
Зашто би нас за стоку сматрали?
    Зар смо глупи у вашим очима?
Ти што раздиреш у свом бесу душу своју!
    Хоће ли због тебе земља да опусти,
    хоће ли се са свог места померити стена?

Баш се гаси светло зликовца,
    неће сијати жар његовог плама.
Згаснуће светло у његовом шатору,
    а над њим ће догорети светиљка.
Јењава жилавост његових корака
    и руше га намере његове.
Јер су му ноге упале у мрежу,
    у њене се петље запетљао.
Замка га је за пету зграбила,
    заплела га омча.
10 За њега је клопка на тлу сакривена,
    на путу је замка за њега.
11 Ужаснут је од страхота свуд унаоколо,
    сатиру га на кораку сваком.
12 Гладна га је невоља његова,
    пропаст је спремљена да га саплете.
13 Она му растаче делове коже,
    најцрња смрт му једе удове.
14 Одвлаче га из сигурности свог шатора,
    и терају до цара страхоте[a].
15 Њему туђи пребиваће у његовом шатору,
    сумпор ће му по имању разасути.
16 Корење његово струлиће одоздо,
    а његове гране свенуће одозго.
17 Ишчезнуће са земље сећање на њега,
    неће му се на улици име чути.
18 Отераће га са светла у таму,
    протераће га са земље.
19 Остаће без рода,
    без порода у народу своме,
    без преживелога у свом завичају.
20 На његов дан згрануће се и они на западу,
    а и оне на истоку подилазиће језа.
21 Заиста, такав је завичај злотвора,
    такво је место онога што за Бога не зна!“

Footnotes

  1. 18,14 До смрти.

Билдад

18 Тада одврати Билдад Шуаховац:

»Када ћеш окончати овакве беседе?
    Уразуми се, па да разговарамо.
Зашто нас сматраш за стоку?
    Зашто смо глупи у твојим очима?
Ти који се раздиреш од гнева,
    зар хоћеш да земља опусти због тебе,
    да се хридина помери с места?
Гаси се светлост опакога,
    не светли више пламен ватре његове.
Помрачила се светлост у његовом шатору,
    утрнула је светиљка над њим.
Нестала је жустрина његовог корака,
    о сопствене сплетке се спотиче.
Ноге га воде у мрежу
    и он у њене петље забаса.
Замка га шчепа за пету,
    клопка га чврсто стеже.
10 Вреба га омча скривена на земљи,
    замка лежи на његовој стази.
11 Ужас га спопада са свих страна
    и у стопу га прати.
12 Недаћа за њим гладује,
    несрећа само чека да посрне.
13 Болест му изједа кожу,
    првенац смрти удове му прождире.
14 Извлаче га из његовог шатора
    и пред Цара ужаса одводе.
15 У шатору му се настањује огањ,
    горући сумпор по стану му посипају.
16 Доле му се суши корење,
    а горе му гране вену.
17 Спомен на њега нестаје са земље,
    име му се не помиње на улици.
18 Из светлости га терају у таму
    и из света изгоне.
19 Нема рода ни порода у свом народу,
    никог преживелог тамо где је боравио.
20 Западњаци се грозе његове судбине,
    источњаке ужас спопада.
21 Да, такво је боравиште човека безбожног
    и место онога ко Бога не познаје.«