Add parallel Print Page Options

14 Човек рођен од жене кратко живи
    и пун је невоља.
Изникне као цвет, па свене;
    бежи попут сене и не траје.
Зар на таквог поглед свој обраћаш
    и мене пред себе на суд доводиш!
Ко ће чистим нечисто да учини?
    Нико!
Његови су дани одређени,
    ти познајеш број његових месеци;
    међе си му поставио да их не прелази.
Скрени поглед с њега, па нека одахне,
    док као најамник свој дан не одради.

Јер постоји нада и за дрво посечено;
    поново ће да изникне
    и неће остати без младица својих.
Нек му се и корен у земљи спаруши
    и пањ му се у земљи сасуши;
пропупеће чим осети воду,
    пустиће изданке као да је засад!
10 А човек скончава онемоћао;
    издахне смртник, и где је он?
11 Из мора исхлапи вода,
    а поток пресахне, пресуши;
12 тако и човек легне да више не устане;
    док небеса не буде било не буде се,
    не дижу се људи из сна њиховога.

13 О, када би ме у Свет мртвих сакрио,
    склонио ме док гнев твој не мине;
када би ми поставио рок
    и тад ме се сетио!
14 Ал’ кад човек умре, да ли више живи?
    Кроз све дане свог кулучења,
    ја чекаћу да ми стигне смена.
15 Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати,
    зажелећеш дело руку својих.
16 Тада ћеш ми кораке бројати,
    на мој грех се нећеш освртати.
17 Преступ си мој свезао у врећу,
    кривицу си моју избелио.

18 Али као што се гора руши, одрања се,
    као што се камен са свог места сваља;
19 ко што воде раздробе камење
    и бујице тло исперу,
    и ти тако уништаваш човекову наду.
20 Једном засвагда ти га надвладаваш и он одлази,
    лице му мењаш и отпушташ га.
21 И он не зна да ли су му синови у части,
    и не види ако су незнатни.
22 Само му је тело у болу своме,
    само му душа за собом пати.“

14 »Рођени од жене
    кратка је века и пун невоља.
Као цвет никне па увене,
    као сенка која бежи, не опстаје.
Зар у таквога упиреш поглед?
    Зар њега изводиш на суд пред себе?
Ко ће из нечистог извући чисто?
    Нико!
Човеков је век одређен;
    одбројао си му месеце
    и поставио границе које не може да пређе.
Стога одврати поглед од њега
    и остави га на миру,
    да се свога века наужива.

»Па и за дрво има наде:
    ако га посеку, опет ће нићи
    и младице му се намножити.
Ако му корен у земљи и остари
    и пањ му се у прашини сасуши,
чим осети воду, пропупеће
    и као биљка потерати младице.
10 Али, кад човек умре, постаје беспомоћан,
    кад смртник издахне, где је?
11 Као што вода испарава из мора
    и корито реке испуца и осуши се,
12 тако и човек легне и не устаје.
    Док небеса не ишчезну,
неће се људи пробудити
    ни отргнути од сна.
13 О, кад би у Шеол хтео да ме сакријеш
    и склониш ме док те гнев не прође,
    кад би ми рок одредио кад ћеш ме се сетити.
14 Ако човек умре,
    хоће ли опет живети?
Све време свог тешког служења
    чекаћу док ми не дође замена.
15 Зваћеш, и ја ћу се одазвати;
    чезнућеш за својим делом.
16 Да, тада ћеш ми бројати кораке,
    али на моје грехе нећеш вребати.
17 Да, мој преступ запечатићеш у врећи,
    мој грех ћеш покрити.
18 Али, као што се планина одроњава и мрви
    и стена помера са свог места,
19 као што вода спира камење
    и бујице отплављују земљу,
    тако и ти човеку уништаваш наду.
20 Надјачаш га једном заувек, и њега нема,
    лик му промениш и одбациш га.
21 Да ли му синове поштују, он то не зна,
    да ли их понижавају, он то не види.
22 Он само бол свога тела осећа
    и само себе оплакује.«

14 “Mortals, born of woman,(A)
    are of few days(B) and full of trouble.(C)
They spring up like flowers(D) and wither away;(E)
    like fleeting shadows,(F) they do not endure.(G)
Do you fix your eye on them?(H)
    Will you bring them[a] before you for judgment?(I)
Who can bring what is pure(J) from the impure?(K)
    No one!(L)
A person’s days are determined;(M)
    you have decreed the number of his months(N)
    and have set limits he cannot exceed.(O)
So look away from him and let him alone,(P)
    till he has put in his time like a hired laborer.(Q)

“At least there is hope for a tree:(R)
    If it is cut down, it will sprout again,
    and its new shoots(S) will not fail.(T)
Its roots may grow old in the ground
    and its stump(U) die in the soil,
yet at the scent of water(V) it will bud
    and put forth shoots like a plant.(W)
10 But a man dies and is laid low;(X)
    he breathes his last and is no more.(Y)
11 As the water of a lake dries up
    or a riverbed becomes parched and dry,(Z)
12 so he lies down and does not rise;(AA)
    till the heavens are no more,(AB) people will not awake
    or be roused from their sleep.(AC)

13 “If only you would hide me in the grave(AD)
    and conceal me till your anger has passed!(AE)
If only you would set me a time
    and then remember(AF) me!(AG)
14 If someone dies, will they live again?
    All the days of my hard service(AH)
    I will wait for my renewal[b](AI) to come.
15 You will call and I will answer you;(AJ)
    you will long for the creature your hands have made.(AK)
16 Surely then you will count my steps(AL)
    but not keep track of my sin.(AM)
17 My offenses will be sealed(AN) up in a bag;(AO)
    you will cover over my sin.(AP)

18 “But as a mountain erodes and crumbles(AQ)
    and as a rock is moved from its place,(AR)
19 as water wears away stones
    and torrents(AS) wash away the soil,(AT)
    so you destroy a person’s hope.(AU)
20 You overpower them once for all, and they are gone;(AV)
    you change their countenance and send them away.(AW)
21 If their children are honored, they do not know it;
    if their offspring are brought low, they do not see it.(AX)
22 They feel but the pain of their own bodies(AY)
    and mourn only for themselves.(AZ)

Footnotes

  1. Job 14:3 Septuagint, Vulgate and Syriac; Hebrew me
  2. Job 14:14 Or release