Књига о Јову 14
New Serbian Translation
14 Човек рођен од жене кратко живи
и пун је невоља.
2 Изникне као цвет, па свене;
бежи попут сене и не траје.
3 Зар на таквог поглед свој обраћаш
и мене пред себе на суд доводиш!
4 Ко ће чистим нечисто да учини?
Нико!
5 Његови су дани одређени,
ти познајеш број његових месеци;
међе си му поставио да их не прелази.
6 Скрени поглед с њега, па нека одахне,
док као најамник свој дан не одради.
7 Јер постоји нада и за дрво посечено;
поново ће да изникне
и неће остати без младица својих.
8 Нек му се и корен у земљи спаруши
и пањ му се у земљи сасуши;
9 пропупеће чим осети воду,
пустиће изданке као да је засад!
10 А човек скончава онемоћао;
издахне смртник, и где је он?
11 Из мора исхлапи вода,
а поток пресахне, пресуши;
12 тако и човек легне да више не устане;
док небеса не буде било не буде се,
не дижу се људи из сна њиховога.
13 О, када би ме у Свет мртвих сакрио,
склонио ме док гнев твој не мине;
када би ми поставио рок
и тад ме се сетио!
14 Ал’ кад човек умре, да ли више живи?
Кроз све дане свог кулучења,
ја чекаћу да ми стигне смена.
15 Ти ћеш ме позвати и ја ћу се одазвати,
зажелећеш дело руку својих.
16 Тада ћеш ми кораке бројати,
на мој грех се нећеш освртати.
17 Преступ си мој свезао у врећу,
кривицу си моју избелио.
18 Али као што се гора руши, одрања се,
као што се камен са свог места сваља;
19 ко што воде раздробе камење
и бујице тло исперу,
и ти тако уништаваш човекову наду.
20 Једном засвагда ти га надвладаваш и он одлази,
лице му мењаш и отпушташ га.
21 И он не зна да ли су му синови у части,
и не види ако су незнатни.
22 Само му је тело у болу своме,
само му душа за собом пати.“
Јов 14
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
14 »Рођени од жене
кратка је века и пун невоља.
2 Као цвет никне па увене,
као сенка која бежи, не опстаје.
3 Зар у таквога упиреш поглед?
Зар њега изводиш на суд пред себе?
4 Ко ће из нечистог извући чисто?
Нико!
5 Човеков је век одређен;
одбројао си му месеце
и поставио границе које не може да пређе.
6 Стога одврати поглед од њега
и остави га на миру,
да се свога века наужива.
7 »Па и за дрво има наде:
ако га посеку, опет ће нићи
и младице му се намножити.
8 Ако му корен у земљи и остари
и пањ му се у прашини сасуши,
9 чим осети воду, пропупеће
и као биљка потерати младице.
10 Али, кад човек умре, постаје беспомоћан,
кад смртник издахне, где је?
11 Као што вода испарава из мора
и корито реке испуца и осуши се,
12 тако и човек легне и не устаје.
Док небеса не ишчезну,
неће се људи пробудити
ни отргнути од сна.
13 О, кад би у Шеол хтео да ме сакријеш
и склониш ме док те гнев не прође,
кад би ми рок одредио кад ћеш ме се сетити.
14 Ако човек умре,
хоће ли опет живети?
Све време свог тешког служења
чекаћу док ми не дође замена.
15 Зваћеш, и ја ћу се одазвати;
чезнућеш за својим делом.
16 Да, тада ћеш ми бројати кораке,
али на моје грехе нећеш вребати.
17 Да, мој преступ запечатићеш у врећи,
мој грех ћеш покрити.
18 Али, као што се планина одроњава и мрви
и стена помера са свог места,
19 као што вода спира камење
и бујице отплављују земљу,
тако и ти човеку уништаваш наду.
20 Надјачаш га једном заувек, и њега нема,
лик му промениш и одбациш га.
21 Да ли му синове поштују, он то не зна,
да ли их понижавају, он то не види.
22 Он само бол свога тела осећа
и само себе оплакује.«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International