Add parallel Print Page Options

Израиљци исповедају грехе

Двадесет четвртог дана истог месеца, израиљски народ се окупио на пост у кострети, посути прашином. Наиме, потомци Израиља су се одвојили од туђинаца, па су устали и исповедили своје грехе и кривице својих предака. Стајали су на свом месту и наглас читали књигу Закона Господа, Бога свога, четвртину дана. Четвртину дана су се исповедали и клањали Господу, Богу своме. Тада су на постоље стали Левити: Исус, Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ванија и Хенаније. Заплакали су из свег гласа Господу, свом Богу. А Левити Исус, Кадмило, Ванија, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја су рекли: „Устаните и благосиљајте Господа, свог Бога, од века до века!“

Молитва Левита

„Нека је благословено твоје славно име, нека је узвишено над сваким благословом и хвалом! Јер ти си Господ, ти једини. Ти си створио небеса и небо над небесима са свом војском њиховом; и земљу и све што је на њој; и мора и све што је у њима. Ти дајеш живот свима њима и војска ти се небеска клања!

Ти си, Господе, Бог који је изабрао Аврама, извео га из Ура Халдејског и назвао га Авра̂м. Нашао си да му је срце верно пред тобом, па си са њим склопио савез, да му даш земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Јевусејаца и Гергешана, њему и његовом потомству. И испунио си своје речи јер си праведан!

Видео си невољу наших предака у Египту, чуо си им вапај код Црвеног мора; 10 Учинио си знакове и чудеса над фараоном, над свим његовим слугама и читавим народом његове земље, јер си знао да су бахато поступили према њима. Тако си стекао себи име, баш какво је и данас. 11 Ти си разделио море пред њима и прошли су посред мора, по сувом дну, а њихове си прогонитеље бацио у дубине, као камен у силне воде! 12 Водио си их дању стубом од облака, а ноћу си им стубом од огња осветљавао пут којим су ишли.

13 Сишао си на брдо Синај и говорио им са небеса; дао си им праведне прописе, истините законе и добре уредбе и заповести. 14 Обзнанио си им своју свету суботу и дао им заповести, уредбе и Закон преко Мојсија, свога слуге. 15 Дао си им хлеб са неба кад су били гладни и воду из стене си им довео кад су били жедни; још си им рекао да иду и запоседну земљу за коју си се заклео да ћеш им је дати.

16 Али су они и наши преци били бахати и тврдоглави и нису послушали твоје заповести. 17 Нису хтели да слушају, нису запамтили твоја чудеса која си урадио са њима, него су тврдоглаво изабрали вођу да се врате свом робовању у Египат. А ти си Бог који прашта, милосрдни и милостиви, спор на срџбу и богат милосрђем, па их ниси напустио 18 ни када су себи направили ливено теле, кад су рекли: ’Ово је твој бог који те је извео из Египта!’, кад су учинили велика богохуљења.

19 Ти их у свом многоструком милосрђу ниси напустио у пустињи. Стуб од облака их није напустио дању, да их води путем; а ни стуб од огња, да им ноћу осветљава пут којим су ишли. 20 Дао си им свој добри Дух да их поучава, своју ману ниси ускратио њиховим устима, а и воду си им дао кад су били жедни. 21 Четрдесет година си их збрињавао у пустињи и нису оскудевали. Одећа им се није поцепала и ноге им нису отицале.

22 Дао си им царства и народе, разместио их по подручјима, а они су запосели земљу Сихона, земљу цара есевонског и земљу Ога, цара васанског. 23 Њихове си потомке умножио као звезде небеске и довео их у земљу за коју си рекао њиховим прецима да уђу у њу и запоседну је. 24 И ушли су њихови потомци и запосели су земљу, а ти си им покорио житеље земље, Хананце. Још си им с њима дао у руке њихове цареве и народе земаљске, да раде с њима како им је воља. 25 Тако су освојили утврђења и плодну земљу, заузели су куће препуне сваког добра, ископане бунаре, винограде, маслине, плодоносна стабла – обиље хране – па су јели до миле воље, угојили се и уживали у твојој великој доброти.

26 Али су ти били непослушни и бунтовни. Бацили су твој Закон иза својих леђа и убили твоје пророке који су их упозоравали, како би их теби вратили. Тако су учинили велика богохуљења. 27 И ти си их предао у руке њихових злотвора и они су им задавали невоље. Зато су у време своје невоље завапили теби, а ти си их чуо са небеса и по свом многоструком милосрђу си им дао избавитеље који су их избављали из руку њихових злотвора.

28 Али тек што би завладао мир, опет су пред тобом чинили зло. Ти си их препустио рукама њихових злотвора па су они владали над њима. А када би ти опет завапили ти би их чуо са небеса и избављао их по свом милосрђу много пута.

29 Упозоравао си их како би се вратили твом Закону, али су били бахати и нису послушали твоје заповести и твоје прописе. Огрешили су се о њих, а ко год да их врши по њима ће стећи живот. Али, они су се тврдоглаво окренули од тебе, укрутили вратове и нису те послушали. 30 А ти си их подносио многе године и упозоравао их својим Духом преко својих пророка, али нису послушали. Зато си их предао у руке народа земаљских. 31 И у свом многостуком милосрђу их ниси затро и ниси их напустио, јер си ти Бог милосрдан и милостив.

32 Стога, о, Боже наш, Боже велики, моћни и страшни, који чуваш савез и исказујеш милост, нека пред тобом не буде незнатна сва ова невоља која је снашла нас, наше цареве, наше главаре, наше свештенике, наше пророке, наше претке и сав наш народ још од времена царева асирских до данашњих дана. 33 Ти си праведан у свему што нас је задесило. Јер ти си поступао верно, а ми смо поступали опако. 34 Наши цареви, наши главари, наши свештеници и наши преци нису извршавали твој Закон и нису марили за твоје заповести и твоја сведочанства којима си их упозоравао. 35 Јер, у њиховом царству и у твојој великој доброти коју си им дао, у земљи великој и плодној коју си им подастро, нису ти служили и нису се одвратили од својих злих дела.

36 А ево нас данас – робови смо у земљи коју си дао нашим прецима да једу њене плодове и сва њена добра. Ми смо робови у њој! 37 Њен богати урод припада царевима које си над нама поставио због наших греха. Они владају како им је воља над нашим телима и над нашим стадима, а ми смо у великој невољи!

38 И сада, због свега овога склапамо поуздан савез и потписујемо га, а запечатиће га наши главари, наши Левити и наши свештеници.“

Народ признаје своје грехе

Двадесет четвртог дана тог месеца, Израелци се окупише, па су постили обучени у кострет и посути прашином. Израелови потомци одвојише се од свих туђинаца, па су стајали и признавали своје грехе и преступе својих праотаца. Стајали су, свако на свом месту, и једну четвртину дана наглас читали из Књиге закона ГОСПОДА, свога Бога, а у другој четвртини дана признавали своје грехе и клањали се ГОСПОДУ, своме Богу.

Левити Исус, Бани, Кадмиел, Шеванја, Буни, Шеревја, Бани и Кенани стајали су на степеницама и из свега гласа вапили ГОСПОДУ, своме Богу.

Потом Левити Исус, Кадмиел, Бани, Хашавнеја, Шеревја, Ходија, Шеванја и Петахја рекоше: »Устаните и благосиљајте ГОСПОДА, свога Бога, који је одувек и довека:

»Нека је благословено твоје славно Име,
    од сваког благослова и хвале узвишеније.

»Ти си, ГОСПОДЕ, једини. Ти си створио небо и небеса над небесима и све мноштво на њима[a], земљу и све што је на њој, и мора и све што је у њима. Ти свему дајеш живот и небеско мноштво ти се клања.

»Ти си ГОСПОДЕ, Бог, који је изабрао Аврама, извео га из Ура Халдејског и дао му име Авраам. Нашао си да му је срце верно теби, па си с њим склопио савез: да ћеш његовим потомцима дати земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Јевусејаца и Гиргашана. И испунио си своје обећање, јер си праведан.

»Видео си патњу наших праотаца у Египту. Чуо си њихов вапај крај Црвеног мора. 10 Послао си знамења и чуда против фараона, против свих његових службеника и свег народа у његовој земљи, јер си знао како су Египћани бахато поступали с њима. Стекао си себи име које траје до дана данашњег. 11 Пред њима си раздвојио море, да кроз њега прођу по сувом, а њихове прогонитеље си бацио у дубине, као камен у моћне воде. 12 Дању си их водио стубом од облака, а ноћу стубом од огња, да им осветлиш пут којим ће да иду. 13 Сишао си на гору Синај и говорио им са неба. Дао си им правичне законе и истинит Закон и добре уредбе и заповести. 14 Обзнанио си им своју свету суботу и дао им заповести, уредбе и Закон преко свог слуге Мојсија. 15 Када су били гладни, дао си им хлеб са неба, а када су били жедни, извео си им воду из стене. Рекао си им да иду и запоседну земљу за коју си се заклео да ћеш им је дати.

16 »Али они, наши праоци, постали су бахати и тврдоглави и нису се држали твојих заповести. 17 Одбили су да слушају и заборавили су чуда која си учинио међу њима. Постали су тврдоглави, па су се побунили и изабрали себи вођу да се врате у ропство. Али ти си Бог који прашта, милостив и сажаљив, спор да се разгневи и препун љубави. Стога их ниси оставио 18 ни када су себи излили лик телета и рекли: ‚Ово су твоји богови, који су те извели из Египта,‘ ни када су поступали с великим презиром. 19 Али, због своје велике самилости ниси их оставио у пустињи. Стуб од облака није престајао да их води њиховим путем дању, ни стуб од огња да им осветљава пут којим ће да иду ноћу. 20 Дао си им свога доброг Духа да их учи. Своју ману ниси ускраћивао њиховим устима и давао си им воде када су били жедни. 21 Четрдесет година си их одржавао у пустињи: ништа им није недостајало, одећа им се није цепала нити су им ноге отицале.

22 »Дао си им царства и народе и сваком си одредио његов део. Заузели су земљу Сихона, цара Хешбона, и земљу Ога, цара Башана. 23 Намножио си им децу као звезде на небу и довео их у земљу за коју си њиховим очевима рекао да у њу уђу и запоседну је. 24 И деца су ушла и запосела земљу, а ти си пред њима покорио становнике земље, Ханаанце, и предао их њима у руке заједно с њиховим царевима и с народима земље, да с њима раде шта год хоће. 25 Освојили су утврђене градове и плодну земљу, узели куће пуне сваковрсних добара, већ ископане бунаре, винограде, маслињаке и многе воћке. Јели су досита и угојили се и уживали твоју велику доброту.

26 »Али били су непослушни и бунили су се против тебе. Твој Закон су бацили за леђа и убијали твоје пророке, који су их опомињали да се врате теби, и поступали су с великим презиром. 27 Зато си их предао у руке душманима, који су их тлачили. А када су били тлачени, вапили су к теби. Ти си их чуо са неба и у својој великој самилости давао си им спаситеље, који су их спасавали из руку душмана. 28 Али, чим би били на миру, опет су чинили зло пред тобом, а ти си их остављао да падну у руке својих непријатеља, да ови владају над њима. А када би ти поново завапили, ти би их чуо са неба и, у својој самилости, много пута их избављао.

29 »Опомињао си их да се врате твом Закону, али они су постали бахати и нису се држали твојих заповести. Кршили су твоје законе, од којих човек живи ако их извршава. Упорно су ти окретали леђа, постали тврдоглави и нису слушали. 30 Много година си био стрпљив с њима, опомињао их својим Духом преко својих пророка, али нису обраћали пажњу. Стога си их предао у руке другим народима. 31 Али, због своје велике самилости, ниси их сасвим уништио нити си их оставио, јер ти си милостив и сажаљив Бог.

32 »Сада, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који се држиш свог Савеза љубави, нека у твојим очима не буде незнатна ова невоља која је снашла нас, наше цареве и поглаваре, наше свештенике и пророке, наше очеве и сав твој народ од времена асирских царева до данас. 33 Био си праведан у свему што нас је задесило. Поступао си верно, а ми смо чинили зло. 34 Наши цареви, поглавари, свештеници и очеви нису се држали твог Закона и нису марили за заповести и опомене које си им давао. 35 Чак и док су били у свом царству, уживајући твоју велику доброту према њима у пространој и плодној земљи коју си им дао, нису ти служили ни окренули се од својих злих дела.

36 »А, ево, ми смо данас робови, робови у земљи коју си дао нашим праоцима да уживају у њеним плодовима и другим добрима. 37 Због наших греха, њена обилна жетва одлази царевима које си поставио над нама и који господаре нашим телима и стоком како им драго. У великој смо невољи.«

Народ се обавезује Богу

38 »Због свега тога склапамо чврст писмени споразум, а наши поглавари, Левити и свештеници стављају на њега свој печат.«

Footnotes

  1. 9,6 мноштво на њима Дословно: њихову војску; може да се односи на звезде и небеска бића или анђеле; исто и у другом делу стиха.