Add parallel Print Page Options

Исаијино послање

Оне године када је умро цар Озија, видех Господа како седи на престолу, високом и узвишеном, а скутови његовог огртача испуњавају Храм. Над њим су стајали серафими, од којих је сваки имао шест крила: два крила да заклони лице, два да заклони ноге и два да њима лети. Они су довикивали један другом:

»Свет, свет, свет је ГОСПОД над војскама!
    Сва земља је пуна његове Славе!«

Од гласа оних који су довикивали тресли су се довраци и прагови, а Храм се испунио димом.

Ја рекох: »Тешко мени, пропадох! Јер, човек сам нечистих усана и живим међу народом нечистих усана, а моје очи видеше Цара, ГОСПОДА над војскама.«

Тада до мене долете један од серафима. У руци му је била жеравица коју је машицама узео са жртвеника. Он ми њоме дотаче уста и рече: »Ево, ово ти је дотакло усне; твоја кривица је уклоњена и грех опроштен.«

Тада чух глас Господњи како говори: »Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?«

А ја рекох: »Ево мене! Мене пошаљи!«

Он рече: »Иди и реци овом народу:
    ‚Слушали и слушали, али не разумели;
    гледали и гледали, али не видели.‘
10 Отврдни срце овом народу;
    отупи им уши и затвори им очи.
Иначе би очима видели,
    ушима чули, срцем разумели
    и обратили се и излечили.«

11 Ја рекох: »Докле, Господе?«

А он одговори:
    »Док градови не буду рушевине
и без житеља;
    док куће не буду без игде икога
    и њиве пропале и опустошене;
12 док ГОСПОД људе не протера далеко
    и земља сасвим не опусти.
13 Ако их и десетина остане,
    и они ће бити затрвени.
Али, као смрдљика или храст
    када се посеку до пања,
    њихов пањ биће света семенка.«