Add parallel Print Page Options

Ширење Цркве

А Савле је одобравао Стефаново убиство. Тог дана је настао велики прогон цркве у Јерусалиму, па су се сви, изузев апостола, расејали по Јудеји и Самарији. Стефана су, пак, сахранили побожни људи и уз велику жалост га оплакали. А Савле је пустошио Цркву; залазио је од куће до куће и одвлачио мушкарце и жене у тамницу.

Филип у Самарији

Они који су били расејани, навештавали су Радосну вест где год су пролазили. Тако је Филип отишао у један град у Самарији и објављивао им Христа. Сав народ је пажљиво слушао његове речи и гледао знаке које је чинио. Наиме, нечисти духови су уз гласне крике излазили из људи који су били њима опседнути, а и много одузетих и хромих је било исцељено. Тада је настала велика радост у граду.

Симон врачар

У том граду је дуже времена живео неки човек по имену Симон, који је својим врачањем задивљавао народ у Самарији. Говорио је за себе да је он нешто посебно, 10 те су га уважавали и угледни и неугледни, изјављујући: „Овај човек је заиста сила Божија, за коју се каже да је велика.“ 11 Приклањали су му се, јер их је дуже времена задивљавао својим врачањем. 12 Али када су поверовали Филипу, који је проповедао о Радосној вести Царства Божијег и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. 13 Чак је и са̂м Симон узверовао. Након што је био крштен, стално је био уз Филипа; био је задивљен гледајући знаке и велика чуда која су се догађала.

14 Када су апостоли у Јерусалиму чули да су Самарјани прихватили Божију реч, послали су тамо Петра и Јована. 15 Када су ови стигли, помолили су се за Самарјане да приме Светог Духа. 16 Наиме, ни на кога од њих још није био сишао Свети Дух, већ су били крштени само у име Господа Исуса. 17 Апостоли су положили руке на њих, те су примили Духа Светога.

18 Кад је Симон видео да се Дух даје полагањем руку апостола, понудио им је новац 19 рекавши: „Дајте и мени ту власт да свако на кога положим руке прими Духа Светога.“

20 Петар му је одговорио: „Нека твој новац пропадне заједно с тобом кад си мислио да новцем можеш да стекнеш Божији дар. 21 Ти немаш ни дела ни удела у овој служби, јер твоје срце није право пред Богом. 22 Покај се за то зло и моли се Господу, не би ли ти опростио што си то наумио у свом срцу. 23 Видим, наиме, да си пун горког отрова и у оковима неправде.“

24 „Молите се Господу за мене – молио их је Симон – да ми се не догоди ништа од овога што сте рекли.“

25 Након што су им сведочили и објавили им реч Господњу, Петар и Јован су се вратили у Јерусалим, проповедајући успут Радосну вест у многим самарјанским селима.

Обраћење Етиопљанина

26 Тада је анђео Господњи рекао Филипу: „Спреми се и крени на југ, према путу што се од Јерусалима спушта према Гази; тај пут је пуст.“ 27 Филип се спремио и отишао. Баш тада наиђе неки Етиопљанин, евнух, великодостојник етиопске царице Кандаке, и надгледник целе њене ризнице. Он је дошао у Јерусалим да се поклони Богу. 28 Враћајући се кући седео је у својим кочијама и читао Књигу пророка Исаије. 29 Тада Дух рече Филипу: „Иди и држи се тих кочија.“

30 Филип је притрчао кочијама, па кад је чуо да Етиопљанин чита из пророка Исаије, упита га: „Да ли разумеш то што читаш?“

31 „Како да разумем – одговори Етиопљанин – када нема никога да ми објасни?“ Затим је позвао Филипа да седне с њим.

32 У одељку из Писма који је Етиопљанин читао, писало је следеће:

„Као овца на клање је вођен,
    и као јагње немо пред онима који га стрижу,
    тако није отворио уста своја.
33 Био је понижен и правде лишен.
    Ко ће причати о његовом потомству
    пошто му се живот са земље узима?“

34 Евнух је упитао Филипа: „Реци ми, молим те, о коме то пророк говори? О себи или о неком другом?“ 35 Тада му је Филип, полазећи од истог одељка Писма, објавио Радосну вест о Исусу.

36 Путујући тако, дошли су до неке воде. Евнух рече: „Ево воде! Шта ми брани да будем крштен?“ 37 „Може – одговори Филип – ако верујеш свим својим срцем.“ „Верујем – рече евнух – да је Исус Христос Син Божији.“ 38 Наредио је да се кочија заустави. Затим су обојица, Филип и евнух, сишли у воду, па га је Филип крстио. 39 Када су изашли из воде, Дух Божији изненада узе Филипа, и евнух га више није видео. Ипак, наставио је својим путем радујући се. 40 Филип се, међутим, нашао у Азоту, па је путујући проповедао Радосну вест по свим градовима све док није дошао у Кесарију.