Стефанов говор

7 Тада је Првосвештеник упитао Стефана: „Јесу ли ове оптужбе истините?“ ² Стефан је на ово одговорио: „Браћо и оци, слушајте ме. Славни Бог објавио се нашем оцу Авра̂му у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, ³ и наложио му: ’Иди из своје земље и од своје родбине, па пођи у земљу коју ћу ти показати.’

⁴ Авра̂м је напустио Халдејску земљу и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је преселио у ову земљу у којој ви сада живите. ⁵ У њој му ни стопу није дао у посед, али му је обећао да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега, иако још није имао деце.

⁶ Бог му је такође рекао да ће његови потомци бити дошљаци у туђој земљи. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година: ⁷ ’Народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи оданде и служити ми на овом месту.’ ⁸ Бог је онда са Авра̂мом склопио савез, чији је знак обрезање. Њему се родио Исак кога је обрезао осмога дана. Исак је обрезао Јакова, а Јаков дванаест родоначелника.

⁹ Родоначелници су били љубоморни на свог брата Јосифа, па су га продали као роба у Египат. Ипак, Бог је био са њим ¹⁰ и избавио га од свих његових невоља. Пошто га је Бог обдарио мудрошћу, стекао је наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио да управља Египтом и целим својим двором.

¹¹ Тада је у Египту и Ханану настала глад и велика беда, тако да наши преци нису могли да набаве храну. ¹² Кад је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је тамо наше очеве први пут. ¹³ Када су се тамо нашли по други пут, Јосиф је обзнанио својој браћи ко је он. Тако је фараон сазнао за Јосифову породицу. ¹⁴ Јосиф је онда послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – укупно седамдесет пет особа. ¹⁵ Тако је Јаков отишао у Египат где је умро он и наши очеви. ¹⁶ Њихова тела су била пренесена у Сихем и положена у гроб који је Авра̂м био купио од Еморових синова за одређену своту.

¹⁷ Приближавало се време да Бог испуни обећање које је уз заклетву дао Авра̂му. Народ је растао и множио се у Египту, ¹⁸ све док Египтом није завладао нови цар који није познавао Јосифа. ¹⁹ Он је лукаво поступио са нашим народом: злостављао је наше претке и присиљавао их да своју новорођенчад остављају напољу да умру. ²⁰ У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући. ²¹ Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина. ²² Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима.

²³ Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце. ²⁴ Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га – убивши Египћанина. ²⁵ Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели. ²⁶ Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’

²⁷ Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? ²⁸ Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ ²⁹ На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина.

³⁰ После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај. ³¹ Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи: ³² ’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Авра̂мов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед.

³³ Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло. ³⁴ Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’

³⁵ Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму. ³⁶ Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година.

³⁷ То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’ ³⁸ Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама.

³⁹ Међутим, наши преци нису хтели да га послушају, него су га одбацили и својим се срцем вратили у Египат. ⁴⁰ Рекли су Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.’ ⁴¹ Тих дана су направили кип телета и принели му жртву, веселећи се ономе што су својим рукама направили. ⁴² Тада се Бог окренуо од њих, и препустио их да служе небеској војсци, баш као што је записано у Књизи пророка̂:

⁴⁴ Наши преци су у пустињи имали Шатор сведочанства. Бог је наложио Мојсију, док је разговарао с њим, да Шатор изради према нацрту који је видео. ⁴⁵ Шатор који су примили, наши преци су унели у земљу, што су под Исусом Навином освојили од многобожаца, које је Бог отерао испред њих. Шатор је остао тамо све до времена цара Давида. ⁴⁶ Он је стекао Божију наклоност, па је тражио од Бога да му дозволи да сагради Пребивалиште за Бога Јаковљевог. ⁴⁷ Ипак, тек је Соломон саградио Дом Богу.

⁴⁸ Али, Свевишњи не пребива у храмовима направљеним људским рукама, као што и пророк каже:

⁵¹ О, ви тврдоглави и необрезани у срцу и ушима! Ви се увек противите Духу Светом, као што су то чинили и ваши преци ⁵² Кога од пророка ваши преци нису прогонили? Убили су чак и оне што су најављивали долазак Праведника, кога сте ви сада издали и убили. ⁵³ Ви сте на заповест анђела примили Закон, али га нисте послушали.“

Стефанова смрт

⁵⁴ Када су они то чули, ускипео је бес у њима, па су почели да шкргућу зубима на њега. ⁵⁵ Тада је Стефан, испуњен Духом Светим, упро поглед у небо и угледао Божију славу и Исуса како стоји с десне стране Бога. ⁵⁶ Затим је рекао: „Гле, видим отворено небо и Сина Човечијег како стоји с десне стране Богу.“

⁵⁷ На то су они подигли велику вику, зачепили своје уши и једнодушно навалили на њега. ⁵⁸ Одвукли су га изван града где су га каменовали. Сведоци су своје огртаче дали на чување младићу који се звао Савле.

⁵⁹ Док су га каменовали, Стефан је зазивао Бога и говорио: „Господе Исусе, прими мој дух!“ ⁶⁰ Затим је пао на колена и гласно повикао: „Господе, не урачунај им овај грех!“ Након што је ово изговорио, уснуо је.