Ананија и Сафира

5 И неки Ананија је са својом женом Сафиром такође продао своје имање. ² Међутим, он је у договору са својом женом задржао део новца, а остало предао апостолима.

³ Тада му је Петар рекао: „Ананија, зашто је Сатана обузео твоје срце, те си слагао Духу Светоме и задржао за себе део новца који си добио за своје имање? ⁴ Зар имање не би остало твоје да га ниси продао? А кад си га већ продао, зар новцем ниси могао да располажеш како си хтео? Зашто си у свом срцу одлучио да учиниш ово? Ти ниси слагао људима, већ Богу.“

⁵ Чим је Ананија чуо ове речи, срушио се и умро. Велики страх је обузео све који су то чули. ⁶ Тада су младићи устали, умотали његово тело, изнели га и сахранили.

⁷ Око три сата касније дође Ананијина жена Сафира, не знајући ништа о ономе што се десило. ⁸ Петар је упита: „Да ли сте за толико новаца продали ваше имање?“ „Да, управо за толико“ – одговори она.

⁹ Тада јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да ставите на кушњу Духа Господњег? Ево, пред вратима су они што су сахранили твога мужа. И тебе ће изнети.“

¹⁰ Она истог трена паде до његових ногу и издахну. Када су младићи ушли, затекли су је мртву, па су и њу изнели и сахранили је поред њеног мужа. ¹¹ Велики страх је обузео целу Цркву и све оне који су чули о овоме.

Раст Цркве

¹² Преко апостола се догађало много знакова и чуда у народу. А верујући су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. ¹³ Нико се од осталих није усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. ¹⁴ Ипак, све је више било мушкараца и жена који су веровали у Господа. ¹⁵ Тако су људи стављали болеснике на постеље и носила и износили их на улице, не би ли како Петрова сенка осенила кога од њих – док он пролази. ¹⁶ Чак су и житељи из околине Јерусалима доносили оне који су били болесни и опседнути нечистим духовима, и сви су били излечени.

Поновно прогонство апостола

¹⁷ Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, ¹⁸ ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. ¹⁹ Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: ²⁰ „Идите у храм и проповедајте све о овом новом животу.“

²¹ Када су они то чули, ушли су у храм у рану зору и поучавали народ.

У међувремену су дошли Првосвештеник и његове присталице, сазвали састанак Великог већа са свим старешинама израиљског народа, и наредили да се апостоли доведу из тамнице. ²² Али, када су стражари отишли у тамницу, нису их тамо затекли, па су се вратили и рекли: ²³ „Врата ћелије су била добро закључана, а стражари су стајали пред вратима. Ипак, кад смо отворили врата, нисмо нашли никога.“ ²⁴ Кад су заповедник храмске страже и водећи свештеници чули овај извештај, били су у недоумици, питајући се шта је то могло да се догоди са њима.

²⁵ Тада је неко дошао и јавио им: „Ено, они људи које сте јуче бацили у тамницу стоје у храму и поучавају народ!“

Пред Великим већем

²⁶ Тада је заповедник храмске страже лично отишао са стражарима и одвео апостоле, али не присилно, јер су се плашили да их људи не каменују.

²⁷ Када су их довели, извели су их пред Велико веће. Тада их је Првосвештеник упитао: ²⁸ „Зар вам нисмо строго забранили да поучавате у Исусово име? А ви сте пак читав Јерусалим напунили вашим учењем и хоћете да свалите на нас кривицу за смрт тог човека.“

²⁹ Петар и апостоли су им одговорили: „Богу се треба више покоравати него људима. ³⁰ Бог наших отаца је ускрснуо из мртвих Исуса, кога сте ви убили приковавши га на дрво. ³¹ Али, Бог га је узвисио и поставио себи с десне стране као Кнеза и Спаситеља, да би Израиљу омогућио покајање и опроштење греха. ³² Ми смо сведоци свега тога, заједно са Духом Светим кога је Бог дао онима који су му послушни.“

Гамалилова мудрост

³³ Када су чланови Великог већа чули ово, толико су се разбеснели, да су наумили да их убију. ³⁴ Али тада је у Великом већу устао неки учитељ Закона по имену Гамалило, фарисеј кога је сав народ поштовао, и заповедио да се апостоли на кратко изведу. ³⁵ Затим им се обратио: „Израиљци, добро размислите шта ћете учинити с овим људима. ³⁶ Пре неког времена појавио се Тевда који је тврдио за себе да је неко и нешто. Њему се придружило четири стотине људи, али је он био убијен, а сви његови следбеници су се разбежали, те је цела ствар пропала. ³⁷ После овога, у време пописа, појавио се Јуда Галилејац и подигао народ на буну. Али и он је погинуо, а сви његови следбеници су се разбежали. ³⁸ Зато вам сада саветујем да се оканете ових људи и пустите их да иду. Јер, ако њихов наум или њихово деловање потиче од људи, то ће пропасти. ³⁹ Но, ако то потиче од Бога, онда нећете моћи да их уништите, јер бисте се тако показали као они који се боре против Бога.“

Они су се сложили с њим, ⁴⁰ и кад су позвали апостоле наредили су да их ишибају. Затим су им запретили да више не проповедају у Исусово име, па су их пустили.

⁴¹ Апостоли су напустили Велико веће радујући се што су били удостојени да поднесу срамоту ради његовог имена. ⁴² Ипак, нису престали да сваког дана у храму и по кућама поучавају и навешћују Радосну вест о Христу Исусу.