Пут у Рим

27 Када је било одлучено да отпловимо у Италију, Павла и неке друге затворенике предали су на чување капетану царске чете који се звао Јулије. ² Укрцали смо се у једну адрамитску лађу, која је требало да плови у азијске луке, и отпловили. Са нама је био Аристарх, Македонац из Солуна.

³ Сутрадан смо пристали у Сидону. Капетан Јулије се љубазно опходио према Павлу и допустио му да посети своје пријатеље, да би се побринули за његове потребе. ⁴ Кад смо отишли оданде, пловили смо у заветрини Кипра, јер су дували противни ветрови. ⁵ Препловивши море дуж обала Киликије и Памфилије, стигли смо у Миру лисијску. ⁶ Ту је капетан нашао лађу из Александрије која је пловила за Италију, те се укрцасмо. ⁷ Неколико дана смо пловили веома споро и једва смо стигли до Книда. Пошто нам ветар није дао да пристанемо, пловили смо поред Салмоне, у заветрини Крита. ⁸ Пловећи с муком уз обалу, стигли смо у место које се звало „Добра пристаништа“, близу града Ласеје.

⁹ Будући да је прошло доста времена, а пловидба постала опасна, јер се и пост^[a] већ био завршио, Павле их је опомињао: ¹⁰ „Људи – говорио им је – видим да ће ова пловидба бити опасна и да ће бити велике штете, не само по товар и лађу, него и по наше животе.“ ¹¹ Међутим, капетан је имао више поверења у кормилара и власника брода, него у Павла. ¹² Пошто лука није била погодна да се презими, већина је одлучила да се отплови даље уз обалу, како би дошли до Феникса и тамо презимили. То је била критска лука која је била отворена према југозападу и северозападу.

¹³ Дувао је благ јужни ветар, па су мислили да ће остварити што су наумили. Подигли су сидро и запловили уз саму обалу Крита. ¹⁴ Није прошло дуго, кадли са Крита поче да дува јак олујни ветар звани „Североисточњак“. ¹⁵ Захватио је лађу која није могла да се противи ветру, па смо морали да се препустимо ветру да нас носи. ¹⁶ Пловећи, пак, у заветрини неког острва по имену Кауда, с тешком муком смо успели да задржимо бродски чамац. ¹⁷ Када су га подигли, употребили су помоћна средства да подвежу лађу. Бојећи се да се не насучу на обалу Сирте, спустили су плутајуће сидро препуштајући се ветру. ¹⁸ Пошто нас је наредног дана олуја жестоко бацала, почели су да избацују товар. ¹⁹ Трећег дана су својим рукама избацили из лађе бродску опрему. ²⁰ Пошто се током много дана ни сунце ни звезде нису појавили, а снажна бура и даље беснела, изгубили смо сваку наду да ћемо се спасти.

²¹ Како већ дуже време нико није ништа јео, Павле стаде међу њих и рече: „Људи, требало је мене послушати и не отискивати се с Крита, јер бисмо тако избегли ову невољу и штету. ²² Сад вам, пак, саветујем да се ободрите, јер нико од вас неће изгубити живот, осим што ће лађа потонути. ²³ Прошле ноћи ми се указао анђео Бога коме припадам и коме служим, ²⁴ па ми је рекао: ’Павле, не бој се, јер мораш доћи пред цара у Рим. Бог ће ради тебе сачувати животе свих који плове с тобом.’ ²⁵ Зато се разведрите, јер верујем Богу да ће бити онако како ми је речено. ²⁶ Ипак, морамо да се насучемо на неко острво.“

²⁷ У ноћи четрнаестог дана од како нас је олуја носила по Адрији^[b], негде око поноћи, морнари наслутише да се приближава неко копно. ²⁸ Бацили су висак за мерење дубине и утврдили да дубина мора износи тридесет седам метара^[c]. Када су га бацили мало даље, утврдили су да има двадесет седам метара. ²⁹ Пошто смо се бојали да не налетимо на подводне гребене, бацили смо четири сидра са стражње стране и молили се да сване. ³⁰ Морнари су покушали да побегну, те су спустили чамац под изговором да треба спустити сидра с предње стране лађе. ³¹ Тада је Павле рекао капетану и војницима: „Ако ови људи не остану на лађи, ви се не можете спасти.“ ³² Нато су војници посекли ужад која су држала чамац и пустили га да падне.

³³ Када је почело да свиће, Павле је замолио све да поједу нешто: „Данас је четрнаести дан који проводите у ишчекивању и без хране, а да ништа нисте окусили. ³⁴ Зато вас молим да поједете нешто; то је за ваш опстанак, јер ни једном од вас неће пасти длака с главе.“ ³⁵ Пошто је рекао ово, узео је хлеб и пред свима захвалио Богу. Затим је преломио хлеб и почео да једе. ³⁶ Тада су се сви охрабрили, па су се прихватили хране. ³⁷ На лађи нас је било укупно две стотине седамдесет шест људи. ³⁸ Када су се наситили, олакшали су брод избацујући жито у море.

Бродолом

³⁹ Када се разданило, нису препознали копно. Ипак, угледали су неки залив са приступачном обалом, где су хтели да уплове бродом, ако то буде могуће. ⁴⁰ Одвезали су сидра и спустили их у море. Истовремено су олабавили ужад на кормилима, подигли предње једро према ветру и запутили се ка обали. ⁴¹ Међутим, наишли су на гребен и насукали се. Предњи део брода је насео и остао непокретан, док се задњи ломио под ударима јаких таласа. ⁴² Тада су војници наумили да побију затворенике како не би који испливао и побегао. ⁴³ Међутим, капетан је желео да спасе Павла, те им није дозволио да спроведу своју намеру. Наредио је да они који знају да пливају први скоче у воду и домогну се копна, ⁴⁴ а да га се остали домогну, ко на даскама, ко на остацима лађе. Тако су се сви спасли дошавши до копна.