Дела апостолска 26
New Serbian Translation
Павлов говор
26 Агрипа се онда обратио Павлу: „Дозвољава ти се да говориш у своју одбрану.“ Тада је Павле испружио своју руку и започео своју одбрану: 2 „Сматрам себе срећним, о, царе Агрипа, што ћу се баш пред тобом бранити од свега за шта ме Јевреји оптужују, 3 тим пре што знам да си добро упућен у јудејске обичаје и спорна питања. Зато те молим да ме стрпљиво саслушаш.
4 Сви Јевреји знају какав начин живота сам проводио од најраније младости међу својим народом у Јерусалиму. 5 Они ме знају од раније, па могу, ако хоће, да потврде да сам као фарисеј живео по најстрожем правцу наше вере. 6 А сада ми се суди због моје наде у испуњење обећања које је Бог дао нашим прецима. 7 Исто тако се и дванаест наших племена, која предано служе Богу дању и ноћу, надају испуњењу истог обећања. Због те наде ме, о, царе, Јевреји оптужују.
8 Зар сматрате невероватним да Бог ускрсава мртве? 9 Па и ја сам био уверен да се морам свим силама супротставити имену Исуса Назарећанина, 10 што сам и чинио у Јерусалиму. Кад сам добио овлаштење од водећих свештеника, ја сам многе свете затворио, а када су их убијали, ја сам давао свој пристанак. 11 По свим синагогама сам их кажњавањем присиљавао да се одрекну своје вере. У своме прекомерном бесу, прогањао сам их чак и по страним градовима.
Павле говори о свом обраћењу
12 Поводом тога сам се запутио у Дамаск са овлашћењем и одобрењем од водећих свештеника. 13 Негде око подне, о, царе, на путу сам угледао светлост са неба, која је мене и моје сапутнике обасјала јаче од сунчевог сјаја. 14 Сви смо попадали на земљу, а ја сам чуо глас који ми се обратио на јеврејском језику: ’Савле! Савле! Зашто ме прогониш? Тешко ти је да се риташ против бодила[a].’
15 ’Ко си ти, господине?’ – упитао сам. Господ ми је одговорио: ’Ја сам Исус кога ти прогониш. 16 Устани и стани на своје ноге! Објавио сам ти се да бих те поставио за свог слугу и сведока онога што си видео и онога што ћу ти објавити. 17 Ја ћу те избављати од твога народа и од незнабожаца. Њима те шаљем, 18 да им отвориш очи како би се одвратили од таме к светлу и од сатанске власти к Богу, те да би примили опроштење од греха и део међу онима који су посвећени вером у мене.’
19 Отада, царе Агрипа, нисам био непослушан небеском виђењу. 20 Прво сам проповедао онима у Дамаску, те у Јерусалиму и у целој Јудеји, а потом и незнабошцима, да треба да се покају од греха и да се окрену Богу чинећи дела која доказују покајање. 21 Зато су ме Јевреји ухватили у храму и покушали да ме убију. 22 Међутим, Бог ми је помагао све до данашњега дана, те стојим ту и сведочим и неугледнима и угледнима. Ја не говорим ништа друго осим онога што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: 23 да ће Христос пострадати и да ће, као први који је ускрснут из мртвих, навестити светло народу израиљском и незнабошцима.“
24 Док се Павле бранио овим речима, Фест гласно узвикну: „Ниси при здравом разуму, Павле! Велика ученост ти мути разум!“ 25 Павле одговори: „Нисам ја луд, уважени Фесте, него говорим истините и разумне речи. 26 Све ове ствари су познате и цару коме слободно говорим. Уверен сам, наиме, да му ништа од тога није непознато, јер се то није догодило у неком запећку. 27 Царе Агрипа, верујеш ли Пророцима? Знам да верујеш.“
28 „Још мало, па ћеш ме убедити да постанем хришћанин“ – рекао је Агрипа Павлу.
29 „Дај Боже да, пре или касније, не само ти, већ и сви који ме данас слушају, постану такви какав сам ја, осим ових окова.“
30 После овога устадоше цар, намесник и Верника као и сви који су са њима седели. 31 Одлазећи, разговарали су међу собом: „Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или тамницу.“
32 Агрипа рече Фесту: „Овај човек би могао да буде ослобођен да се није позвао на цара.“
Footnotes
- 26,14 Бодило или остан за гоњење стоке, дугачки штап са металним шиљком.
Дела апостолска 26
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Павле се брани пред Агрипом
26 Тада Агрипа рече Павлу: »Допушта ти се да говориш у своју одбрану.«
Павле испружи руку и поче своју одбрану: 2 »Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују, 3 поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш.
4 »Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму. 5 Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере. 6 А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима 7 и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују. 8 Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?
9 »И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина. 10 Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан. 11 И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«
Павле говори о свом обраћењу
(Дап 9,1-19; 22,6-16)
12 »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск. 13 Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике. 14 Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на хебрејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘
15 »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘
»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш. 16 Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати. 17 Ја ћу те избављати од твог народа и од незнабожаца, којима те шаљем 18 да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘
19 »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, 20 него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па незнабошцима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.
21 »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију. 22 Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: 23 да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и незнабошцима.«
24 Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«
25 »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим. 26 Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку. 27 Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«
28 Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«
29 »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.«
30 Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели, 31 па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«
32 А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International