Пут у Јерусалим

21 Пошто смо се растали од њих, отпловили смо. Пловећи право дошли смо на Кос, следећег дана на Родос, а оданде у Патару. ² Ту смо нашли лађу која је ишла за Феникију, па смо се укрцали у њу и отпловили. ³ Када нам је Кипар био на видику, заобишли смо га с његове леве стране. Одједрили смо, затим, за Сирију и приспели у Тир, где је наш брод требало да искрца терет. ⁴ Нашавши ученике, остали смо ту недељу дана. Они су, примивши објаву од Духа о ономе што предстоји, говорили Павлу да не иде горе у Јерусалим. ⁵ Кад су истекли дани нашег боравка, отишли смо оданде и отпутовали. Испратили су нас сви, заједно са женама и децом, све до изван града. Онда смо клекли на обали и помолили се. ⁶ Пошто смо се поздравили са њима, укрцали смо се на лађу, а они су се вратили својим кућама.

⁷ Довршавајући пловидбу, из Тира смо стигли у Птолемаиду, где смо поздравили браћу и остали са њима један дан. ⁸ Сутрадан смо отишли одатле и дошли у Кесарију. Тамо смо дошли у кућу еванђелисте Филипа – једног од седморице ђакона – и остали код њега. ⁹ Он је имао четири неудате ћерке, које су имале дар пророковања.

¹⁰ Пошто смо се ту задржали дуже време, из Јудеје дође неки пророк по имену Агав. ¹¹ Дошавши к нама, узео је Павлов каиш, свезао њиме своје руке и ноге и рекао: „Ово говори Свети Дух: ’Овако ће Јевреји у Јерусалиму свезати човека коме припада овај каиш и предати га у руке незнабошцима.’“ ¹² Када смо то чули, молили смо га и ми и мештани да не иде у Јерусалим. ¹³ Павле нам је тада одговорио: „Зашто плачете и ломите ми срце? Ја сам спреман не само да ме у Јерусалиму свежу, већ и да умрем за име Господа Исуса.“ ¹⁴ Али како се није дао наговорити, смирили смо се и рекли: „Нека буде Господња воља!“

¹⁵ Након тога смо се спремили за пут и отишли горе у Јерусалим. ¹⁶ Са нама су пошли и неки ученици из Кесарије и довели нас у кућу Мнасона с Кипра, једног од првих ученика, да будемо његови гости.

Суђење Павлу

Павле у Јерусалиму

¹⁷ Кад смо дошли у Јерусалим, браћа су нас радосно примила. ¹⁸ Следећег дана, Павле је са нама отишао к Јакову, где су дошле и све старешине. ¹⁹ Пошто их је поздравио, Павле им је потанко испричао шта је Бог његовом службом учинио међу незнабошцима. ²⁰ Када су то чули, почели су да славе Бога, па су му рекли: „Погледај, брате, колико је хиљада Јевреја поверовало и сви ревно следе Закон. ²¹ Међутим, обавештени су да поучаваш све Јевреје који живе међу незнабошцима да одбаце Мојсијев Закон, да не обрезују своју децу и да се не држе наших обичаја. ²² Шта сада да радимо? Свакако ће чути да си дошао. ²³ Зато послушај оно што ћемо ти рећи: имамо овде четири човека која су се заветовала. ²⁴ Поведи их и подвргни се са њима обреду очишћења, па им плати да обрију главе. Тако ће сви знати да ништа од оног што су чули о теби није истина, него да се и са̂м држиш Закона и живиш по њему. ²⁵ Што се тиче незнабожаца који су поверовали, ми смо их писмено известили о ономе што смо одлучили, а то је: да се клоне меса жртвованог идолима, крви, меса удављених животиња и блуда.“

Павле ухваћен

²⁶ Павле је повео са собом ону четворицу, па се сутрадан заједно са њима подвргао обреду очишћења. Затим је отишао у храм и објавио да ће се дани њиховог очишћења окончати када се за свакога од њих принесе жртва. ²⁷ Управо кад се навршавало тих седам дана, неки Јевреји из Мале Азије опазише Павла у храму, па узбунише сав народ и ухватише га, ²⁸ вичући: „Израиљци, помагајте! Овај човек посвуда учи све људе против нашег народа, Закона и овог места. Чак је и неке Грке увео у храм, и тиме обешчастио ово свето место.“ ²⁹ (Јевреји су, наиме, пре тога видели Трофима из Ефеса са Павлом, па су претпоставили да га је Павле увео у храм.)

³⁰ У целом граду је настала гужва, а народ се стрчао са свих страна. Ухватили су Павла и одвукли га из храма. Врата су се одмах затворила. ³¹ Док су они настојали да га убију, дође глас до заповедника римске чете да је сав Јерусалим ускомешан. ³² Он је одмах повео војнике и капетане и дотрчао до њих. Кад су Јевреји угледали заповедника и војнике, престали су да туку Павла.

³³ Заповедник је приступио Павлу, ухватио га и наредио да га свежу двоструким ланцима. Онда је упитао ко је он и шта је урадио. ³⁴ Из гомиле су једни узвикивали једно, а други друго. Пошто заповедник због силне буке није могао ништа да сазна, наредио је да Павла одведу у касарну. ³⁵ Кад је Павле ступио на степенице, народ је толико наваљивао, да су војници морали да га носе. ³⁶ Наиме, гомила их је пратила и узвикивала: „Погуби га!“

Павлова одбрана

³⁷ Када је требало да одведу Павла у касарну, он се обратио заповеднику: „Могу ли да ти нешто кажем?“ Заповедник га је упитао: „Зар ти знаш грчки? ³⁸ Да ниси ти онај Египћанин што је недавно подигао буну и повео са собом у пустињу четири хиљаде људи наоружаних ножевима?“ ³⁹ Павле му одговори: „Ја сам Јеврејин из Тарса киликијског, грађанин знаменитог града. Дозволи ми, молим те, да се обратим народу.“ ⁴⁰ Када му је заповедник дао допуштење, Павле је стао на степенице и махнуо руком народу. Пошто је настала велика тишина, Павле им се обратио на јеврејском језику: