Add parallel Print Page Options

Апостоли признају Павла

Онда сам, после четрнаест година, поново отишао у Јерусалим, са Варнавом, а повео сам и Тита. Отишао сам, јер сам примио откривење, па сам им – посебно оним угледнијима – изложио еванђеље које проповедам међу незнабошцима, плашећи се да можда не трчим или да нисам трчао узалуд. Али, чак ни Тит, мој пратилац, иако је Грк, није био присиљен да се обреже. А све то због лажне браће, уљеза који су се увукли међу нас да уходе слободу коју имамо у Христу Исусу, не би ли нас учинили робовима. Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас.

Што се тиче оних који су важили за угледне – какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости – мени ти угледни нису ништа додали. Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима. Јер, Онај који је Петра оспособио за апостола обрезанима, оспособио је и мене за апостола незнабошцима. Када су Јаков, Кифа[a] и Јован, који су важили за стубове цркве, признали милост која ми је дата, пружише деснице Варнави и мени у знак заједништва: ми ћемо незнабошцима, а они обрезанима – 10 само да се сећамо сиромаха, што сам ја и сâм жарко желео да чиним.

Павле се супротставља Кифи

11 А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду. 12 Наиме, пре него што су неки дошли од Јакова, Петар је јео с незнабошцима. А када су ови стигли, он се повукао и одвојио, плашећи се обрезаних верника[b]. 13 У дволичности су му се придружили и други Јудеји, тако да је и Варнава био заведен њиховом дволичношћу.

14 Када сам видео да се не понашају у складу са истином еванђеља[c], рекао сам Кифи пред свима: »Ако ти, Јудејин, живиш по незнабожачким обичајима, а не по јудејским, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе по јудејским?«

15 Ми који смо Јудеји по рођењу, а не незнабожачки грешници, 16 знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати.

17 Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто! 18 Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник. 19 Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом. 20 Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене. 21 Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.

Footnotes

  1. 2,9 Кифа То јест: Петар; исто и у 11. и 14. стиху.
  2. 2,12 обрезаних верника То јест: верника Јудеја.
  3. 2,14 да се не понашају … еванђеља Дословно: да не ходају право за истином еванђеља.