Font Size
Јован 20
New Serbian Translation
Јован 20
New Serbian Translation
Празан гроб
20 У недељу, пре свитања, дође Марија Магдалена на гроб и примети да је камен са гроба откотрљан. 2 Стога отрчи и дође к Симону Петру и другом ученику, Исусовом миљенику, па им рече: „Узели су Господа из гроба и не знамо где су га склонили!“
3 Петар и други ученик су тада изашли и дошли на гроб. 4 Обојица су трчала, али је онај други ученик био бржи од Петра, те је први дошао на гроб. 5 Завирио је унутра и опазио положене завоје, али није ушао у гроб. 6 Затим је и Симон Петар дошао за њим. Ушао је у гроб и видео положене завоје 7 и убрус који је био на Исусовој глави. Убрус није био са завојима, него је био сложен на једном месту. 8 Затим је ушао и други ученик који је први дошао на гроб. Видео је и поверовао. 9 Они тада још нису знали да у Писму пише да Исус треба да ускрсне из мртвих.
10 Тада су се ученици вратили кући.
Исус се јавља Марији из Магдале
11 А Марија је стајала испред гроба и плакала. Сва у сузама, завирила је у гроб 12 и угледала два анђела у белој одећи како седе на месту где је почивало Исусово тело. Један код места где је била Исусова глава, а други код места где су му биле ноге.
13 Анђели је упиташе: „Жено, зашто плачеш?“
Она им одговори: „Узели су мог Господа, а ја не знам где су га склонили.“ 14 Рекавши ово, окренула се натраг и видела Исуса како стоји, али није знала да је то био Исус.
15 Исус јој рече: „Жено, зашто плачеш? Кога тражиш?“
Мислећи да је то вртлар, Марија рече: „Господине, ако си га ти однео, реци ми где си га положио и ја ћу га однети.“
16 Исус јој рече: „Марија!“ Она се окрену и рече на јеврејском: „Равуни!“ (што значи: „Учитељу!“)
17 Исус јој рече: „Не дотичи ме, јер још нисам узашао своме Оцу. Него, иди мојој браћи и реци им: ’Узлазим своме Оцу и вашем Оцу, своме Богу и вашем Богу!’“
18 Марија Магдалена оде и јави ученицима: „Видела сам Господа!“ Онда им је пренела оно што јој је рекао.
Исус се јавља својим ученицима
19 Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 20 Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа.
21 Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ 22 Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. 23 Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“
Исус се јавља Томи
24 Један од Дванаесторице, Тома звани „Близанац“, није био са осталима када је Исус дошао. 25 Њему су други ученици рекли: „Видели смо Господа!“ Он им рече: „Док не видим траг од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст у ране од чавала и у рану између његових ребара, нећу веровати.“
26 Осам дана касније, ученици су се поново окупили; са њима је био и Тома. Иако су врата била закључана, Исус уђе унутра, стаде међу њих и рече: „Мир вам!“ 27 Онда рече Томи: „Стави свој прст овде и погледај моје руке. Пружи своју руку и стави је међу моја ребра, те више не сумњај, него веруј!“
28 Тома му рече: „Господ мој и Бог мој!“
29 Исус му рече: „Верујеш ли зато што си ме видео? Блажени су они који верују, а нису ме видели.“
30 Исус је пред својим ученицима учинио и многе друге знаке који нису записани у овој књизи. 31 А ови су записани да бисте поверовали да Исус јесте Христос, Син Божији, и да бисте, верујући, имали живот у његово име.
Јован 20
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јован 20
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Васкрсење
(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Лк 24,1-12)
20 Рано ујутро првога дана седмице, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб и виде да је камен одмакнут са гроба, 2 па трчећи оде Симону Петру и оном другом ученику, кога је Исус волео, и рече им: »Однели су Господа из гроба и не знамо где су га ставили!«
3 Тада Петар и онај други ученик изађоше и кренуше према гробу. 4 Обојица су трчали заједно, али је онај други ученик трчао брже од Петра и први стигао до гроба. 5 Он се саже и угледа завоје који су тамо лежали, али не уђе. 6 Онда за њим стиже и Симон Петар, па уђе у гроб и виде завоје који су тамо лежали. 7 А убрус који је био на Исусовој глави није лежао заједно са завојима, него је био одвојено савијен на једном месту. 8 Тада уђе и други ученик, онај који је први стигао до гроба, и виде и поверова. 9 Јер, они још нису разумели Писмо – да Исус треба да васкрсне из мртвих. 10 Потом се ученици вратише кући.
Исус се показује Марији Магдалини
(Мк 16,9-11)
11 А Марија је стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб 12 и угледа два анђела у белом како седе тамо где је лежало Исусово тело – један код главе, а други крај ногу.
13 »Драга жено«, рекоше јој они, »зашто плачеш?«
»Однели су мога Господа«, рече им она, »а не знам где су га ставили.«
14 Када је то рекла, осврну се и угледа Исуса како стоји, али није знала да је то он.
15 »Драга жено«, рече јој Исус, »зашто плачеш? Кога тражиш?«
А она, мислећи да је то вртлар, рече: »Господару, ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, па ћу га ја узети.«
16 Тада јој Исус рече: »Марија!«
Она се осврну, па рече на хебрејском: »Рабони!« – што значи »Учитељу«.
17 Исус јој рече: »Не дотичи ме, јер још нисам отишао горе, к Оцу. Него, иди мојој браћи, па им реци: ‚Одлазим горе, к своме Оцу и вашем Оцу, и своме Богу и вашем Богу.‘«
18 И Марија Магдалина оде и јави ученицима: »Видела сам Господа.«
И исприча им шта јој је рекао.
Исус се показује ученицима
(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Лк 24,36-49)
19 Увече тог првог дана седмице, када су ученици били заједно, а врата закључана због страха од Јудеја, дође Исус и стаде међу њих, па им рече: »Мир вама.«
20 Када је то рекао, показа им своје руке и ребра, а ученици се обрадоваше што виде Господа.
21 Тада им он опет рече: »Мир вама. Као што је Отац послао мене, тако и ја шаљем вас.«
22 Рекавши то, дахну на њих и рече: »Примите Светога Духа. 23 Коме опростите грехе, опроштени су, а коме не опростите, нису опроштени.«
Исус и Тома
24 А Тома звани Близанац, један од Дванаесторице, није био с њима када је Исус дошао.
25 Остали ученици му рекоше: »Видели смо Господа!«
А он им рече: »Док не видим ожиљке од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст на место где су били клинови и не ставим руку у његова ребра, не верујем.«
26 Осам дана касније, његови ученици су опет били у кући[a], а с њима и Тома.
Исус уђе, иако су врата била закључана, и стаде међу њих, па рече: »Мир вама.«
27 Онда рече Томи: »Стави свој прст овамо и погледај моје руке. Испружи руку, па је стави у моја ребра. И немој да будеш неверан, него веран.«
28 »Мој Господ и мој Бог!« одврати Тома.
29 А Исус му рече: »Зато што си ме видео, поверовао си. Благо онима који нису видели, а поверовали су.«
30 Исус је пред својим ученицима учинио још многа друга знамења која нису записана у овој књизи. 31 Али ово је записано да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да, верујући, имате живот у његовом имену.
Footnotes
- 20,26 у кући Дословно: унутра.
John 20
New International Version
John 20
New International Version
The Empty Tomb(A)
20 Early on the first day of the week, while it was still dark, Mary Magdalene(B) went to the tomb and saw that the stone had been removed from the entrance.(C) 2 So she came running to Simon Peter and the other disciple, the one Jesus loved,(D) and said, “They have taken the Lord out of the tomb, and we don’t know where they have put him!”(E)
3 So Peter and the other disciple started for the tomb.(F) 4 Both were running, but the other disciple outran Peter and reached the tomb first. 5 He bent over and looked in(G) at the strips of linen(H) lying there but did not go in. 6 Then Simon Peter came along behind him and went straight into the tomb. He saw the strips of linen lying there, 7 as well as the cloth that had been wrapped around Jesus’ head.(I) The cloth was still lying in its place, separate from the linen. 8 Finally the other disciple, who had reached the tomb first,(J) also went inside. He saw and believed. 9 (They still did not understand from Scripture(K) that Jesus had to rise from the dead.)(L) 10 Then the disciples went back to where they were staying.
Jesus Appears to Mary Magdalene
11 Now Mary stood outside the tomb crying. As she wept, she bent over to look into the tomb(M) 12 and saw two angels in white,(N) seated where Jesus’ body had been, one at the head and the other at the foot.
13 They asked her, “Woman, why are you crying?”(O)
“They have taken my Lord away,” she said, “and I don’t know where they have put him.”(P) 14 At this, she turned around and saw Jesus standing there,(Q) but she did not realize that it was Jesus.(R)
15 He asked her, “Woman, why are you crying?(S) Who is it you are looking for?”
Thinking he was the gardener, she said, “Sir, if you have carried him away, tell me where you have put him, and I will get him.”
16 Jesus said to her, “Mary.”
She turned toward him and cried out in Aramaic,(T) “Rabboni!”(U) (which means “Teacher”).
17 Jesus said, “Do not hold on to me, for I have not yet ascended to the Father. Go instead to my brothers(V) and tell them, ‘I am ascending to my Father(W) and your Father, to my God and your God.’”
18 Mary Magdalene(X) went to the disciples(Y) with the news: “I have seen the Lord!” And she told them that he had said these things to her.
Jesus Appears to His Disciples
19 On the evening of that first day of the week, when the disciples were together, with the doors locked for fear of the Jewish leaders,(Z) Jesus came and stood among them and said, “Peace(AA) be with you!”(AB) 20 After he said this, he showed them his hands and side.(AC) The disciples were overjoyed(AD) when they saw the Lord.
21 Again Jesus said, “Peace be with you!(AE) As the Father has sent me,(AF) I am sending you.”(AG) 22 And with that he breathed on them and said, “Receive the Holy Spirit.(AH) 23 If you forgive anyone’s sins, their sins are forgiven; if you do not forgive them, they are not forgiven.”(AI)
Jesus Appears to Thomas
24 Now Thomas(AJ) (also known as Didymus[a]), one of the Twelve, was not with the disciples when Jesus came. 25 So the other disciples told him, “We have seen the Lord!”
But he said to them, “Unless I see the nail marks in his hands and put my finger where the nails were, and put my hand into his side,(AK) I will not believe.”(AL)
26 A week later his disciples were in the house again, and Thomas was with them. Though the doors were locked, Jesus came and stood among them and said, “Peace(AM) be with you!”(AN) 27 Then he said to Thomas, “Put your finger here; see my hands. Reach out your hand and put it into my side. Stop doubting and believe.”(AO)
28 Thomas said to him, “My Lord and my God!”
29 Then Jesus told him, “Because you have seen me, you have believed;(AP) blessed are those who have not seen and yet have believed.”(AQ)
The Purpose of John’s Gospel
30 Jesus performed many other signs(AR) in the presence of his disciples, which are not recorded in this book.(AS) 31 But these are written that you may believe[b](AT) that Jesus is the Messiah, the Son of God,(AU) and that by believing you may have life in his name.(AV)
Footnotes
- John 20:24 Thomas (Aramaic) and Didymus (Greek) both mean twin.
- John 20:31 Or may continue to believe
New Serbian Translation (NSP)
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Copyright © 2003 by Bible League International
New International Version (NIV) 
Holy Bible, New International Version®, NIV® Copyright ©1973, 1978, 1984, 2011 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
NIV Reverse Interlinear Bible: English to Hebrew and English to Greek. Copyright © 2019 by Zondervan.