Јов 3

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

² Рече:
³ »Не било дана кад сам се родио,
    ни ноћи која рече: ‚Дечак се зачео!‘
⁴ Нека се тај дан претвори у таму,
    не марио за њега Бог на висини,
    светлост га не осветљавала.
⁵ Присвојиле га тама и сенка смрти,
    облаци га застрли,
    помрачења му надјачала светлост.
⁶ А ону ноћ густа тмина однела,
    не убрајала се у дане у години,
    не нашла се ни у једном месецу.
⁷ Јалова била она ноћ,
    не чуло се у њој радосно клицање.
⁸ Проклели је они који дан проклињу,
    који левијатана умеју да пробуде.
⁹ Потамнеле звезде њеног сванућа,
    жудно чекала светлост узалуд,
    не угледала зраке зорине
¹⁰ што ми није затворила врата утробе
    ни сакрила муку од мојих очију.
¹¹ Што нисам умро у мајчиној утроби,
    што не издахнух излазећи из ње?
¹² Што ме колена прихватише
    и што ме груди подојише?
¹³ Јер, сад бих лежао и био миран,
    спавао бих и почивао
¹⁴ са царевима и саветницима земаљским
    који су себи саградили рушевине,
¹⁵ или са кнежевима који су имали злата,
    који су сребром напунили куће.
¹⁶ Или, што нисам био као недоношче закопано,
    као нејаче што светлост дана не угледа?
¹⁷ Тамо опаки не изазивају метеж,
    тамо се изнемогли одмарају.
¹⁸ Сужњи су на миру,
    не чују више вику стражара.
¹⁹ Тамо су мали и велики,
    и роб је слободан од свог господара.
²⁰ Зашто је светлост дата паћенику
    и живот онима чемерне душе,
²¹ онима који чезну за смрћу, а она не долази,
    који за њом трагају више но за благом закопаним,
²² који су пуни радости
    и од среће кличу кад гроб пронађу?
²³ Шта ће живот човеку чији је пут сакривен,
    око кога је Бог подигао ограду?
²⁴ Јер, уздаси су ми као хлеб насушни,
    као вода ми се разливају јецаји.
²⁵ Снашло ме оно од чега сам стрепео,
    стигло ме оно чега сам се плашио.
²⁶ Немам мира ни спокоја,
    починка немам, само неспокој.«