Add parallel Print Page Options

Јов

23 Тада Јов одврати:

»И данас ми је јадиковка чемерна;
    тешка је његова рука упркос мом јецању.
О, кад бих бар знао где да га нађем!
    Кад бих у његово пребивалиште могао да одем!
Свој случај бих изложио пред њим
    и своја уста напунио доказима.
Сазнао бих шта би ми одговорио
    и разумео речи које ми је упутио.
Да ли би с великом силом расправљао са мном?
    Не, он би попустљив био према мени.
Тамо би честит човек изнео свој случај,
    и ја бих се заувек избавио од свог судије.

»Али, одем ли на исток, он није тамо,
    кренем ли на запад, не налазим га.
Кад на северу чини дела, ја га не видим,
    кад скрене на југ, не опажам га.
10 Али, он зна пут којим идем;
    кад ме провери, изаћи ћу као злато.
11 Моје ноге су његове стопе пратиле,
    не скрећући, држао сам се пута његовог.
12 Од заповести његових усана нисам одступао,
    речи уста његових похранио сам у грудима.
13 Али, кад нешто науми, ко да га одврати?
    Све што пожели, он и учини.
14 Извршиће што је одредио за мене
    и много је још таквих наума спремио.
15 Зато сам се престравио пред њим;
    бојим га се кад на све то помислим.
16 Бог ми је следио срце,
    Свесилни ме престравио.
17 Али, тама ме није ућуткала,
    густа тама која ми је лице покрила.