Add parallel Print Page Options

Јов

21 Тада Јов одврати:

»Добро слушајте шта ћу рећи;
    то нека ми буде утеха од вас.
Будите стрпљиви док вам говорим,
    а кад завршим, ругајте се даље.
Зар је моја притужба против човека?
    Како онда да не изгубим стрпљење?
Погледајте ме и запањите се,
    од препасти заклоните уста руком.
Кад на то помислим, престравим се,
    дрхтавица ми тело обузме.

»Зашто опаки остају у животу,
    старе и све су моћнији?
Деца им збринута с њима,
    њихови унуци пред њиховим су очима.
Куће им безбедне и без страха,
    Божија шиба на миру их оставља.
10 Њихови бикови оплођују сигурно,
    краве им се теле, а не јалове се.
11 Децу шаљу напоље као јагањце,
    дечица им скакућу унаоколо.
12 Певају уз даире и лиру
    и уз звук свирале се веселе.
13 Свој век у благостању завршавају
    и у миру силазе у Шеол.
14 А Богу говоре: ‚Остави нас на миру!
    Твоје путеве не желимо да знамо!
15 Ко је Свесилни, да бисмо му служили?
    Каква је корист од тога да му се молимо?‘
16 Али њихово благостање није у њиховој руци;
    зато је савет опаких далеко од мене.
17 Колико често се гаси светиљка опаких
    и сналази их недаћа,
    бол који Бог одређује у свом гневу?
18 Колико често су као слама на ветру,
    као плева коју односи олуја?
19 ‚Бог чува казну за човекову децу.‘
    Нека њега самог казни, да он сам осети.
20 Нека својим очима види своју пропаст,
    нека се напије срџбе Свесилнога.
21 Јер, шта га брига за дом који за собом оставља
    кад његовом животу дође крај?
22 Ко може ичему да научи Бога,
    Онога који и највишима суди?
23 Један умире у сваком благостању,
    потпуно сигуран и спокојан,
24 ухрањеног тела
    и костију пуних мождине,
25 а други умире с огорчењем у души,
    никад не окусивши срећу.
26 Заједно леже у праху
    и обојицу их прекривају црви.

27 »Да, знам ја добро шта мислите
    и сплетке којима бисте да ми учините зло.
28 Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа,
    шатор у ком су живели опаки?‘
29 Зар никад нисте питали путнике?
    Зар нисте прихватили њихово сведочење,
30 да је у дан несреће зликовац поштеђен,
    да се избавља дана срџбе?
31 Ко му у лице пребацује за његове поступке?
    Ко му враћа за оно што је учинио?
32 Односе га на гробље
    и над хумком постављају стражу;
33 лака му је земља у долини.
    Сви људи за њим иду,
    а пред њим мноштво небројено.
34 Како да ме утешите бесмислицама?
    Ваши одговори нису друго до лаж!«