6 Зато оставимо за сада почетно учење о Христу и окренимо се зрелијем учењу, не враћајући се на основе: покајање од мртвих дела, вера у Бога, ² учење о крштењима, полагање руку, ускрсење из мртвих и вечни суд. ³ И о томе ћемо говорити ако да̂ Бог.

⁴ Има, наиме, оних који су једном били просветљени. Али иако су искусили небески дар примивши Духа Светог, ⁵ иако су искусили да је реч Божија добра, иако су искусили силе будућег света, ⁶ ипак су напустили веру. Такве је немогуће поново довести до покајања, јер они тиме изнова разапињу Сина Божијег и јавно га изврћу руглу.

⁷ Земља, наиме, која упија воду од честих киша које падају на њу и рађа род који је на корист онима за које се обрађује, прима благослов од Бога. ⁸ А земља која рађа трње и коров ништа не вреди. Таква се ближи проклетству и завршава у огњу.

⁹ Ипак, вољени, премда говоримо овако, уверени смо да ствари стоје боље у вашем случају, и да вам предстоји спасење. ¹⁰ Јер Бог није неправедан; он неће заборавити ваше дело и љубав коју сте показали у његово име, служећи верујућима, као што им још увек служите. ¹¹ Желимо, наиме, да свако од вас покаже ревност до краја да би се испунило оно чему се надате. ¹² Тако нећете постати лењи, него ћете следити пример оних који кроз веру и стрпљивост примају у посед оно што је Бог обећао.

Поузданост Божијег обећања

¹³ Када је Бог дао обећање Авра̂му, дао га је уз заклетву. Но, пошто није имао ни у кога већег да се закуне, заклео се самим собом, ¹⁴ рекавши: „Обилно ћу те благословити и силно те умножити.“ ¹⁵ Авра̂м је био стрпљив, и тако примио оно што му је Бог обећао.

¹⁶ Јер људи се заклињу оним што је веће, па заклетвом потврђују оно што тврде и тако окончавају расправу. ¹⁷ Тако је и Бог, желећи да у већој мери покаже примаоцима обећања непроменљивост своје одлуке, потврдио обећање заклетвом. ¹⁸ То је учинио да бисмо посредством ових двају непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, имали силну утеху ми који смо нашли уточиште, те да бисмо се чврсто држали наде која је пред нама. ¹⁹ Ову наду имамо као чврсто и поуздано сидро душе. Она нас води иза храмске завесе, ²⁰ где је Исус ушао да нас заступа поставши вечни Првосвештеник по реду Мелхиседековом.