Увод

1 Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена Израиљевих расејаних по свету.

Искушења

² Браћо моја, сматрајте за чисту радост кад год вас задесе свакојака искушења, ³ знајући да кушање ваше вере изграђује истрајност. ⁴ Истрајност, пак, нека се покаже савршеном, да бисте ви били савршени и потпуни и без икаквог недостатка.

⁵ Ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога који свима даје великодушно и без прекора, и он ће му је дати. ⁶ Само нека тражи са вером, без икакве сумње, јер онај који сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и ваља. ⁷ Такав човек нека и не помишља да ће што примити од Господа, ⁸ јер је колебљив, те стога непостојан у свим својим поступцима.

⁹ Сиромашни брат нека се хвали својом узвишеношћу, ¹⁰ а онај који је богат – својом понизношћу, јер ће свенути као цвет у трави. ¹¹ Јер, кад сунце гране са жегом, трава се суши, а цвет у њој вене, те му лепота пропада. Тако ће и богати проћи са својим пословима.

¹² Блажен је човек који истрајно одолева искушењима, јер ће, будући прекаљен, примити венац живота који је Бог обећао онима који га воле.

¹³ Када је неко изложен искушењу, нека не каже: „Бог ме искушава“, јер Бог се не може искушавати злом, нити он са̂м кога искушава. ¹⁴ Свако, наиме, подлеже искушењу тако што га његова властита зла жеља одвлачи и мами. ¹⁵ Зла жеља, затим, будући зачета, рађа грех, а учињени грех рађа смрт.

¹⁶ Не варајте се, браћо моја вољена. ¹⁷ Сваки добар дар и савршен поклон долази нам одозго, од Оца светлости, који се не мења као сенка. ¹⁸ Он нас је по својој вољи родио речју истине, да будемо први међу његовим створењима.

Слушање и извршавање

¹⁹ А ово знајте, вољена моја браћо: нека свако буде брз да чује, спор да одговори, и спор да се разгневи; ²⁰ јер, човеков гнев не постиже праведност коју Бог тражи. ²¹ Зато одбаците сву нечистоту и преосталу злоћу те кротко прихватите реч усађену у вас, која може да вас спасе.

²² Не будите они који само слушају реч и тако себе варају; будите они који је извршавају. ²³ Јер онај који слуша реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје лице у огледалу; ²⁴ погледао се, наиме, па отишао, одмах заборављајући како је изгледао. ²⁵ Али ко се загледа у савршени Закон слободе, те истраје у њему, и не буде заборавни слушач, него онај који га извршава – тај ће бити блажен у ономе што чини.

²⁶ Ако неко себе сматра побожним, а не зауздава свој језик, тај вара себе; његова побожност ништа не вреди. ²⁷ Ово је чиста и неокаљана побожност коју Бог и Отац прихвата: заузимати се за сиромашне и удовице у њиховим неприликама и чувати себе неокаљаним од света.