Evanđelje po Mateju 13

Hrvatski Novi Zavjet – Rijeka 2001

Prispodobe

13 Toga istoga dana izađe Isus iz kuće i sjede uz more. ² I okupi se oko njega veliko mnoštvo, tako te on uđe u lađicu i sjedne. A sav narod stajaše na obali. ³ I onda im je mnogo govorio u prispodobama:

Sijač

»Gle, izađe sijač sijati. ⁴ I dok je sijao, neko zrnje pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga. ⁵ Neko opet pade na kamenito tlo, gdje nije imalo mnogo zemlje te odmah izniknu, jer nije imalo duboke zemlje. ⁶ A kad sunce ogranu, sagorje; i kako nije imalo korijena, usahnu. ⁷ Neko opet pade u trnje, i trnje uzraste i uguši ga. ⁸ Neko opet pade na zemlju dobru te davaše rod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, a treće tridesetostruk. ⁹ Tko ima uši, neka čuje!«^[a]

Zašto Isus govori u prispodobama

¹⁰ I pristupiše mu učenici te ga zapitaše: »Zašto im govoriš u prispodobama?« ¹¹ On im odgovori: »Vama je dano upoznati tajne kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano. ¹² Jer, tko ima, dat će mu se te će obilovati, a tko nema, oduzet će mu se i ono što ima. ¹³ Govorim im u prispodobama stoga što gledajući ne vide, i slušajući ne čuju i ne razumiju - ¹⁴ te se na njima ispunjava Izaijino proroštvo, koje kaže:

¹⁶ Ali blažene oči vaše, jer gledaju, i uši vaše, jer čuju! ¹⁷ Jer kažem vam, zaista, mnogi proroci i pravednici poželješe vidjeti što vi gledate, ali ne vidješe, i čuti što vi čujete, ali ne čuše.«

Tumačenje prispodobe o sijaču

¹⁸ »Vi dakle poslušajte prispodobu o sijaču. ¹⁹ Svakomu tko sluša Riječ o Kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te mu otima ono što je posijano u njegovu srcu. To je onaj posijani uz put. ²⁰ A posijani na kamenito tlo jest onaj koji sluša Riječ i odmah je s radošću prima; ²¹ ali kako nema korijena u sebi, nestalan je; kad zbog Riječi nastupi kakva nevolja ili progonstvo, odmah se sablazni. ²² A posijani u trnje, to je onaj koji sluša Riječ, ali brige ovoga svijeta i varljivost bogatstva Riječ uguše, te ona ostane bez roda. ²³ A posijani u zemlju dobru, to je onaj koji Riječ sluša i razumije, te rod donosi i daje: jedan stostruko, jedan pak šezdesetostruko, a jedan tridesetostruko.«

Kukolj

²⁴ Iznese im drugu prispodobu: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek posija dobro sjeme na svojoj njivi. ²⁵ Dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i posija kukolj posred pšenice pa ode. ²⁶ Kad usjev izniknu i donese rod, pokaza se i kukolj. ²⁷ Tada pristupiše domaćinu sluge pa mu rekoše: 'Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme posijao na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?' ²⁸ On im reče: 'Neprijatelj to učini.' A sluge mu rekoše: 'Hoćeš li dakle da odemo i da ga poberemo?' ²⁹ A on reče: 'Ne, kako ne biste, pobirući kukolj, zajedno s njime počupali i pšenicu. ³⁰ Ostavite neka oboje raste do žetve zajedno. A u vrijeme žetve reći ću žeteocima: Poberite najprije kukolj i svežite ga u snopove, da se spali, a pšenicu skupite u moju žitnicu.'«

Gorušično zrno

³¹ Iznese im i drugu prispodobu: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek uze zrno gorušice i posija ga na svojoj njivi. ³² Ono je doduše najmanje od svega sjemenja, ali kad uzraste, veće je od svega povrća i postane stablo, tako da dolaze ptice nebeske i po njegovim se granama gnijezde.«

Kvasac

³³ Kaza im i drugu prispodobu: »Kraljevstvo je nebesko kao kad žena uze kvasac i zamijesi ga u tri mjere brašna dok sve ne ukvasa.«

Pouke prispodobama

³⁴ Sve je to Isus mnoštvu izgovorio u prispodobama. I ništa im nije govorio bez prispodoba ³⁵ - kako bi se ispunilo ono što je rečeno po proroku: »U prispodobama ću usta svoja otvoriti, izustit ću što je skriveno od postanka svijeta.«^[b]

Tumačenje prispodobe o kukolju

³⁶ Tada otpusti mnoštvo i uđe u kuću. I pristupiše mu njegovi učenici govoreći: »Objasni nam prispodobu o kukolju na njivi!« ³⁷ On odgovori: »Sijač dobrog sjemena jest Sin Čovječji. ³⁸ A njiva je svijet. Dobro sjeme sinovi su Kraljevstva, kukolj su sinovi Zloga, ³⁹ a neprijatelj koji ga posija jest đavao. Žetva je pak svršetak svijeta, a žeteoci su anđeli. ⁴⁰ Kao što se dakle kukolj pobire i u ognju spali, tako će biti na svršetku svijeta. ⁴¹ Sin Čovječji poslat će svoje anđele - i pokupit će iz njegova kraljevstva sve sablazni i bezakonike ⁴² i baciti ih u peć ognjenu; ondje će biti plač i škrgut zubi. ⁴³ Tada će pravednici zasjati poput sunca u kraljevstvu Oca svojega. Tko ima uši, neka čuje!«^[c]

Prispodobe o blagu, biseru i mreži

⁴⁴ »Kraljevstvo je nebesko kao kad je blago skriveno na njivi koje čovjek nađe, sakrije, pa sav radostan ode, proda sve što ima i kupi tu njivu.

⁴⁵ Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad trgovac traži osobito biserje. ⁴⁶ Kad nađe jedan skupocjeni biser, ode, rasproda sve što ima i kupi ga.

⁴⁷ Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad mreža, koja se baci u more, zahvati svakovrsne ribe. ⁴⁸ Kad se napuni, izvuku je na obalu, sjednu te skupe dobre ribe u posude, a nevaljale izbace. ⁴⁹ Tako će biti na svršetku svijeta. Izaći će anđeli, razlučiti zle od pravednih, ⁵⁰ te ih baciti u peć ognjenu; ondje će biti plač i škrgut zubi.«

Novo i staro

⁵¹ »Jeste li razumjeli sve ovo?« Kažu mu: »Jesmo.« ⁵² Tada im on reče: »Stoga je svaki pismoznanac koji je podučen o kraljevstvu nebeskom nalik domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.«

U Nazaretu

⁵³ Kad Isus završi ove prispodobe, ode odande. ⁵⁴ Došavši u svoj zavičaj stade ih poučavati u njihovoj sinagogi tako da su, zadivljeni, govorili: »Odakle ovomu ta mudrost i te čudesne sile? ⁵⁵ Nije li ovo drvodjeljin sin? Nije li mu majka Marija, i nisu li braća njegova Jakov, i Josip, i Šimun, i Juda? ⁵⁶ I sestre njegove, nisu li sve među nama? Odakle mu onda sve to?« ⁵⁷ I sablažnjavali su se o njega. A Isus im reče: »Prorok je bez časti samo u svojemu zavičaju i u svojoj kući.«

⁵⁸ I ne učini ondje mnogo svojih silnih djela zbog njihove nevjere.