1 Мојсијева 8

New Serbian Translation

8 Ипак, Бог се сетио Ноја и свих животиња и све стоке што је била с њим у пловилу; покренуо је ветар да дува над земљом и вода се повукла. ² Затворили су се извори бездана и окна на небесима, те је пљусак са неба престао. ³ Вода се постепено повлачила са земље. Након стотину педесет дана вода је опала. ⁴ А седамнаестога дана седмог месеца пловило се зауставило на бреговима Арарата. ⁵ Вода је непрестано опадала до десетог месеца, а првог дана тог месеца су се показали планински врхови.

⁶ Након четрдесет дана Ноје отвори прозор који је начинио, ⁷ па пошаље гаврана који је одлетао и долетао док се вода на земљи није исушила. ⁸ Онда је послао голубицу да види да ли се вода повукла са земље. ⁹ Али голубица није нашла чврсто тло да спусти своје ноге, па се вратила к Ноју у пловило зато што је вода још увек покривала целу земљу. Он пружи руку, узме голубицу и унесе је к себи у пловило. ¹⁰ Сачекао је још седам дана па је поново послао голубицу из пловила. ¹¹ Голубица се вратила увече, и гле, у кљуну јој свеж маслинов лист. По томе је Ноје знао да је опала вода са земље. ¹² Онда је причекао још седам дана па је послао голубицу. Но, она му се није више вратила.

¹³ Шест стотина прве године Нојевог живота, првог месеца, првог дана у месецу, вода се повукла са земље. Ноје скине поклопац са пловила, погледа, а оно, површина земље сува. ¹⁴ Другог месеца, двадесет седмога дана у месецу, земља је била сува.

¹⁵ Бог рече Ноју: ¹⁶ „Изађи из пловила ти, твоја жена, твоји синови и жене твојих синова с тобом. ¹⁷ Са собом поведи сва жива бића, све животиње које су с тобом: птице, стоку и све гмизавце што пузе по земљи. Нека врве земљом, плоде се и множе се по земљи!“

¹⁸ И Ноје изађе са својим синовима, са својом женом и са женама својих синова. ¹⁹ И све животиње, сви гмизавци, све птице, сва створења што пузе по земљи изађу из пловила, врста за врстом.

²⁰ Тада Ноје сагради жртвеник Господу, те узме од све чисте стоке и свих чистих птица и принесе на жртвенику жртве свеспалнице. ²¹ Господ омириса угодни мирис, па рече у свом срцу: „Никад више нећу земљу изручити проклетству због човека, јер су човекове намере зле од детињства, нити ћу икад више уништити сва жива бића која сам створио.