Add parallel Print Page Options

11 Узмите мене за пример, као што ја узимам Христа за пример.

Покривање главе на богослужењу

Похвално је то што ме се у свему сећате и што држите предања онако како сам вам пренео. Али хоћу да знате да је Христос глава сваком мужу, да је муж глава жени, а Бог Христу. Сваки муж који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. Исто тако и свака жена која се моли или пророкује непокривене главе, срамоти своју главу, јер је иста као и ошишана. Ако жена не покрива главу, нека се ошиша. Али пошто је срамота за жену да се шиша и брије, нека покрива главу. Муж, пак, не треба да покрива главу, зато што он одражава лик и славу Божију. А жена одражава мужевљеву славу.

Мушкарац, наиме, није постао од жене, него жена од мушкарца. И није мушкарац створен ради жене, него жена ради мушкарца. 10 Због тога, а и због анђела, жена мора да има знак на својој глави да је под влашћу.

11 Међутим, у Господу, нити је жена независна од мужа, нити је муж независан од жене. 12 Јер, као што је жена постала од мушкарца, тако се и мушкарац рађа од жене, а све то долази од Бога. 13 Просудите сами: приличи ли жени да се моли непокривене главе? 14 Не учи ли вас и сама природа да је срамота за човека да има дугу косу? 15 А зар жени није на понос да има дугу косу? Коса јој је, наиме, дата уместо вела. 16 А ако је некоме до препирке, ми немамо такав обичај, а ни остале цркве Божије.

Вечера Господња

17 Ипак, не могу да вас похвалим за оно што вам сада налажем, јер ваше састајање не иде на боље, него на горе. 18 Прво, чујем да међу вама има поделе када се окупљате као црква, што делимично и верујем. 19 Најзад, треба да буде подела међу вама да се покажу они који су ваљани. 20 Дакле, када се окупљате, не једе се вечера Господња. 21 Наиме, свако узима своју вечеру, те један гладује, а други се опија. 22 Зар немате кућу да једете и пијете? Или, зар презирете Цркву Божију и посрамљујете оне који немају? Шта да вам кажем? Треба ли да вас похвалим? За ово не могу да вас похвалим.

23 Ја сам, наиме, примио учење од Господа које сам и вама предао: да је Господ Исус оне ноћи када је био предат узео хлеб, 24 захвалио Богу и преломио га, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ 25 Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви. Кад год је пијете, чините то мени на спомен.“ 26 Заиста, кад год једете хлеб и пијете чашу, навешћујете смрт Господњу док се он не врати.

27 Зато ко недостојно једе хлеб и пије чашу, биће крив за грех против тела и крви Господње. 28 Нека се, дакле, свако прво преиспита, па тек онда нека једе од хлеба и пије из чаше. 29 Јер, ко једе и пије, а не разазнаје у томе тело Господње, навлачи на себе осуду кад једе и пије. 30 Зато има много немоћних и болесних међу вама, а неки су и умрли.[a] 31 Ако бисмо сами себи судили, Господ нам не би судио. 32 Ипак, кад нас Господ суди, он нас и одгаја, да не будемо осуђени са светом.

33 Зато, браћо моја, када се окупите да једете, причекајте једни друге. 34 Ако је неко гладан, нека једе кући, да не дођете под Божију осуду када се састанете.

А што се тиче осталих ствари, даћу вам упутства кад дођем.

Footnotes

  1. 11,30 Дословно: уснули.